Matematika čuva poštenje

Ako vam je do sada, da biste se bavili trgovinom novcem, bilo potrebno znanje nekog brokera ili bankara, od sada  – ili je bolje reći ubuduće – za ovakav vid trgovine biće vam bolje da angažujete IT inženjera. Zašto? Zato što razume tehnologiju na kojoj su zasnovane digitalne valute, ili kriptovalute, sredstvo plaćanja koje postaje sve traženije na tržištu novca a kom su  mediji dali nadimak „digitalno zlato“. Ne samo mediji, čak i konzervativni investitori govore pozitivno o ovom fenomenu: analitičari investicione banke Goldman Saks su u analizama prosleđenim klijentima, ukazali na to da bi „kriptovalute u skorijoj budućnosti mogle postati novi oblik imovine u kom se čuva bogatstvo, poput zlata“.

I domaće tržište zasuto je informacijama o kritpovaluama, sve je više mogućnosti za trgovanje, sve se pažljivije prati ovo tržište.

O tome kako funkcioniše tržište kriptovaluta, na kojoj IT tehnologiji je zasnovano, koliko je svet odmakao u primeni ove valute i da li je zaista reč o valuti koja, i u političkom i ekonomskom smislu, ima revolucionarni potencijal, razgovaramo sa Nenadom Milanovićem, IT stručnjakom, vlasnikom kompanije Coing iz Novog Sada, koja posluje na britanskom i američkom tržištu i, kao i većina domaćih softverskih kompanija, sto posto je izvozno orijentisana.

U vreme našeg razgovora, polovinom februara, bitkoin je zabeležio najveći pad od svog nastanka. Nije to prvi put, vrednost ove najpoznatije kriptovalute se stalno menja. Da li je trgovini kriptovalutama potrebna sreća ili znanje?

Potrebna je kombinacija sreće i znanja, ali zbog činjenice da je ovaj fenomen relativno nov, da zbog svoje decentralizovanosti ne zavisi od ekonomije nijedne države i da još uvek ne možemo izvući paterne kretanja vrednosti iz istorijskih podataka, sreća ima veći udeo.

Koja su nam sve znanja potrebna da bismo se upustili u transakcije kriptovalutama?

 Malo poznavanja istorije koncepta novca, a ostalo je sve lako naučiti čitanjem sadržaja dostupnih  na internetu.

Kriptovaluta je digitalna valuta nad kojom, praktično, niko nema kontrolu i koja se zasniva na blackchain tehnologiji, tj. brojnim matematičkim funkcijama i kriptografiji, koje zajedno „čuvaju“ transakcije i samu valutu. Kako biste jednostavno pojasnili blokchain tehnologiju koju  zovu i „nepotkupljivi računovođa“?

To je knjiga transakcija čiju aktuelnu verziju ima svako. Umesto na jednom mestu, ona je na mnogim kompjuterima na svetu. Ono sto je ugrađeno u tu knjigu je konsenzus mehanizam koji omogućava svakom transaktu da vrši transakcije i obavlja poslove sa drugim transaktima dok veruju jedni drugima a da ne moraju da idu kroz centralizovanog posrednika. Niko nema moć da sam kompromituje podatke i transakcije – matematika čuva poštenje. Da bi se bilo šta u knjizi promenilo mimo pravila, tu promenu mora da podrži 51% rudara. Svi znamo šta je internet informacija, blockchain je internet vrednosti.

Suština je, dakle, u tome što se transakcije beleže kod svih učesnika, a ne samo na jednom mestu. Postoji, recimo to tako, javna knjiga svih transakcija koja je dostupna svima. Svaka transakcija je vremenski obeležena i praktično ne može da dođe do prevare.

Do prevare može da dođe teoretski, ako bi neko preuzeo kontrolu nad 51% rudarskog kapaciteta, ali je to često nemoguće u praksi. U slučaju kriptovaluta, što je popularnija valuta i što više ima rudara, prevaru je teže izvesti.

Ipak, da bi se izvela kriptotransakcija  potrebna nam je „treća strana“, to su rudari, oni koji rade „rudarenje kriptovaluta“. Približite nam taj pojam, šta je to što oni rade i kako su plaćeni, ko plaća njihove troškove?

„Rudarenje“ je konverzija električne energije u rešavanje zagonetke koja, u slučaju bitkoina, najpoznatije digitalne valute, nastaje na osnovu podataka o nekoliko stotina transakcija koje treba da se zabeleže u lanac. Rezultat rudarenja je kreiranje novih novčića koji idu u cirkulaciju – virtualni opticaj, kao i upisivanje podataka o transakcijama među korisnicima. Transakcije među korisnicima nisu besplatne. Strana koja inicira transakciju mora da plati rudaru jer u jedan blok (zagonetku) stane limitirani broj transakcija. Što veću naknadu inicijator transakcije ponudi, brže će transakcija ući u blok, tj. biti potvrđena. Rudari imaju prihode sa dve strane. Nagrada za novi blok u vidu novih novčića (koju dobijaju kao deo dizajna mreže) kao i naknade za transakcije (koje naplaćuju od korisnika) koje su upisali u taj blok.