Jana Mitrović je pre više od pet godina donela odluku da napusti firmu u kojoj je radila godinama i napravi svoju farmu u centru Beograda. Odlučila se za uzgoj mikrobilja, klica i jestivog cveća koje se gaji tokom cele godine u zatvorenom prostoru. Prvu „farmu” napravila je sa suprugom u trpezariji. Nakon što su prošli sve početničke greške i iz njih naučili, jer kako i sama kaže, udžbenika o uzgoju ovih kultura nema, posao im je krenuo
Najkraće rečeno – mikrobilje je prečica do zdravlja. Ono sadrži daleko jaču koncentraciju vitamina od odrasle biljke, jer je seme uložilo veliku snagu da biljka poraste. S obzirom na to da su ove biljke male, koncentracija vitamina je daleko veća nego kod klasičnih, kakve kupujemo na pijacama. Dovoljno je da pojedete malo te biljke, umesto kilograma klasičnog bilja.
Ekspanzija klica i mikrobilja u Srbiji krenula je pre nekoliko godina. Mada i danas mnogi ne znaju o čemu se tačno radi, sve je više restorana u našoj zemlji koji će na tanjir, bar radi dekoracije, staviti mikrograšak, neki jestivi cvetić ili klice. U Sjedinjenim Američkim Državama koristi se od osamdesetih godina prošlog veka, a kada je Jana Mitrović krenula da se time bavi u Srbiji pre pet godina, mnogi šefovi kuhinja poznatih beogradskih restorana nisu znali šta im donosi na poklon. Ubrzo bi je, kako nam je ispričala, zvali da se vrati i donese nove količine.
„Urban farmeri” otvorili su svoju proizvodnju za ekipu Nove ekonomije baš onog dana kada je prestonicu posetio slavni holivudski glumac Džoni Dep. On je poželeo da večeru u jednom restoranu začini jestivim cvećem, a restoran ih u tom trenutku nije imao na stanju. Iako je radno vreme farme odavno isteklo, Jana se potrudila da Dep te večeri dobije ukrašen tanjir.
Živite i radite u gradu. Kako ste došli na ideju da napravite farmu mikrobilja?
Sasvim slučajno. Dok sam bila na porodiljskom bolovanju sa trećim detetom, to su one dve duge godine, shvatila sam da dotadašnji posao u kancelariji teško mogu da uklopim sa majčinstvom. Nisam imala pomoć, pa sam odlučila da postanem preduzetnica. Želela sam za početak da gajim klice. I dok sam po internetu tražila sve što je u vezi sa tim, naletela sam na mikrobilje. To je bilo pre nešto više od pet godina. Ubrzo sam shvatila da se niko time u Srbiji ne bavi, da je najbliži proizvođač mikrobilja u Zagrebu.
On vam je dosta pomogao?
Da, mi smo s njim kontaktirali i dobili prvi savet da krenemo sami sa uzgojem, u kućnim uslovima. Određenu količinu smo posadili u trpezariji u stanu i nešto od toga je uspelo, nešto nije. To je i bio njegov savet, da prođemo te početničke greške, pa da mu se javimo. Potom smo ga posetili u Zagrebu, dobili savete jer za uzgoj mikrobilja nema škole, nema nekih dostupnih priručnika, pa i ne znate zašto vam nešto nije uspelo.
Šta ste prvo počeli da proizvodite na farmi, a šta sve proizvodite danas?
Počeli smo sa dvema vrstama klica i četiri vrste mikrobilja, a sada imamo sedamnaest vrsta mikrobilja, četiri vrste klica, jestivo cveće i jestivo lišće „dragoljuba” i „kiseljaka”. Specifično kod ove dve poznate vrste cveća je to što su jestivi i cvet i list, a lepi su naoko, pa ih koriste za dekoraciju.
Mikrobilje se razlikuje od klica, mada se to često meša?
Da, interesantno je da smo se, kada smo počeli, u kuhinjama mnogih restorana susretali sa tim da mikrobiljem kuvari zovu klice. Razlika je u tome što se klice naklijavaju van zemlje, može čak i u tegli, ali ne smeju da budu mokre, već samo vlažne. Seme samo pušta klicu i u određenom vremenu zbaci ljusku. Tada je properete i jedete je sa korenom kompletno.
Mikrobilje se seje na različitim podlogama: zemlja, kamena vuna, organska kokosova podloga… Mi smo izabrali zemlju jer nam je to najprirodnije. Kada posejete bilje po površini, čekate sedam do petnaest dana uglavnom, zavisi od sorte, kada bude spremna za branje i pripremu jela.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
