Milioni grla u tuđim oborima

Jedan od najvećih proizvođača svinja na svetu, nemački Tenis, u junu potpisuje ugovor o saradnji sa Vladom Srbije. Dogovor, kako je najavljeno,  podrazumeva formiranje „vertikalnog“ preduzeća, odnosno aktivnosti nemačkog investitora u sve – od gajenja žitarica za ishranu, preko proizvodnje do klanice tovnih svinja. Nemci planiraju i otkup svinja od domaćih prizvođača. 

Jedan od problema  u ovoj, na prvi pogled prilično zaokruženoj poslovnoj priči, jeste nepoznanica šta će se desiti sa onima sa kojima Tenis navodno u budućnosti želi u Srbiji da sarađuje.

Prema poslednjem popisu, u Srbiji postoji 1,44 miliona gazdinstava, od kojih su 1,41 milion njih – porodična, dok je svega 26.279 firmi ili preduzetnika koji se bave poljoprivredom. Ono što dodatno brine jeste prosečna starost onih koji žive od poljoprivrede u Srbiji – 59 godina. A strateški ciljevi za Srbiju su Tenisu, bar prema najavi, vrlo visoki – za narednih nekoliko godina planira proizvodnju od četiri miliona svinja. Danas ih u klanice Srbije ode oko 2,8 miliona. 

Srbija je, za prethodnih četvrt veka, izgubila oko 850.000 grla stoke. O najavljenom aranžmanu se ne zna mnogo, ali ako bi dolazak nemačkog partnera značio novo ulaganje, odnosno svež kapital i dostupnost novih tehnologija, obezbeđivanje dobrog priplodnog materijala, otvorio bi se put ka visokoj produktivnosti svinjogojstva. Previše je u Srbiji praznih obora. Ako bi se obezbedila proizvodnja novih pola miliona svinja, to praktično znači da se svinjarstvo vraća na nivo iz devedesetih. 

Opet, govori se o proizvodnji četiri miliona svinja. Nije jasno da li se radi o broju tovljenika, ili o ukupnom broju svinja. To je velika razlika.  „Verujem da, ako bi se išlo na kooperaciju, ovaj aranžman može biti šansa za naše farmere. Za sada, ipak, imamo samo neke najave koje pomalo zbunjuju. Ne bi bilo dobro ukoliko je aranžman takav da praktično gasi domaće farmere. To bi značilo ogromnu štetu ne samo za one koji se bave stočarstvom, već za čitavo društvo“, kaže agroekonomista Milan Prostran.

Prostran podseća da je svinjarstvo u Srbiji u krizi već 25 godina.

„Kada su Srbiji i Crnoj Gori početkom devedesetih uvedene ekonomske sankcije, zabranjen je, jasno, i izvoz svinjskog mesa. To je uticalo da naši proizvođači mesa i proizvoda od mesa izgube važna i velika tržišta, poput tržišta Evrope i Amerike. Pre sankcija smo u Ameriku izvozili visokoprerađene proizvode od svinjskog mesa, poput konzervirane šunke. Nemogućnost plasiranja robe u izvoz uticala je da se i proizvodnja svinja drastično smanji. Tako je Srbija, sa više od pet miliona svinja, koliko ih je imala na ulasku u devedesete, pala na ispod 3,5 miliona svinja, koliko ih je statistika popisala 2012. godine. Jedan deo plasmana našli smo na tržištu zemalja CEFTA sporazuma, ali ta potražnja, kao i potrošnja ovih proizvoda u Srbiji nije ni izbliza kao u periodu pre raspada nekadašnje Jugoslavije“, podseća Prostran. 

Nastavak teksta možete pročitati u tridesetprvom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“