Mnogo hteli, malo započeli

Čekali smo mesecima unazad dve stvari – da se porodi rekonstruisana
vlada i da ova dosadašnja bar započne poslove koje je obećala. Ako i
prihvatimo, ali samo delimično, da svaka nova vlada obično u pobedničkom
poletu i zanosu izobećava svašta što ne može da ispuni, kritičari je
ipak posle hvataju za reč. Obva dosadašnja nije se proslavila: fiskalni
deficit nije prepolovljen, zaduživanje je ubrzano, nezaposlenost nije
smanjena. Strane investicije verovatno upola manje od obećanih. Budući
rezultati zavisiće od stabilnosti i trajanja rekonstruisane vlade, ali i
od čvrstog dogovora da se ide na krupne reforme

Nove ministre finansija i privrede – Lazara Krstića i Sašu Radulovića,
čeka gotovo ništa lakši posao od onog koji je pre godinu dana sačekao
Mlađana Dinkića. Prazna kasa i potreba da se zaduži za dodatne dve
milijarde evra pod nepovoljnim kamatama od 7 do 7, 5 odsto kako bi
obezbedio redovnu isplatu plata i penziju, prvi su zadaci za mladog
Krstića, a prvi pravi test za njega je krojenje budžeta za 2014. godinu,
sa zadatkom da fiskalni deficit obori za barem dva odsto bruto
društvenog proizvoda.

Ni novom ministru privrede neće biti ništa lakše. Naprotiv, sve oči su
uprte u njega, jer se očekuje da brzo smanji stopu nezaposlenosti,
obezbedi veće strane direktne investicije i završi jedva započeto
restrukturiranje državnih preduzeća. Ovoliko nasleđenih problema govori u
prilog tome da je u prethodnih godinu dana Vlada Srbije najslabije
rezultate ostvarila upravo na polju ekonomije. Daleko uspešnija bila je u
razvezivanju kosovskog čvora i povezano sa tim, u napretku u
evrointegracijama.

„Najveći deo ekonomskih obećanja Vlada Srbije nije ispunila u
prethodnih godinu dana, ali su ipak ostvareni neki pomaci. Deo razloga
za nedovoljne rezultate leži i u tome što su davana preoptimistična
obećanja, odnosno postavljani nerealni ciljevi, a deo u nedostatku
konsenzusa unutar Vlade da se ide na ozbiljnije, suštinske reforme“,
ovako Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i
urednik Kvartalnog monitora za Novu ekonomiju sumira jednogodišnji
učinak vladajuće koalicije, napominjući da pomaci nisu ni približni
obećanim, ali ne ni toliko loši u uslovima krize i recesije u celoj
Evropi.

Sa njim se slaže i ekonomista Ljubomir Madžar, tvrdeći da ni ova, kao
ni većina prethodnih vlada, nije ispunila ni približno sve što je
obećala, ali je, kako kaže, uglavnom zakoračila u dobrom pravcu.  

Rast javnog duga

Ako se prisetimo konkretnih obećanja od pre godinu dana, prvo u oči kao
neostvarivo, upada ono o prepolovljavanju fiskalnog deficita iz
prethodne godine- sa preko sedam na svega 3, 6 odsto BDP-a.

 „Jasno je da će se deficit smanjiti najviše za jednu trećinu u odnosu
na prošlogodišnji, a verovatno samo za jednu četvrtinu i da će iznositi
oko 5, 5 odsto BDP-a. Naravno, mogao je deficit biti više smanjen da su
štedeli više, ali očito oko toga nije bilo konsenzusa u vladajućoj
koaliciji, pa  mere nisu bile u skladu sa postavljenim ciljem“,
objašnjava Arsić, napominjući da je visina deficita diktirala i dalje
zaduživanje. Tako još jedno obećanje, da će se smanjiti brz tempo
zaduživanja Cvetkovićeve vlade, ne samo da nije ispunjeno, već je i
ubrzana dinamika zaduživanja. Arsić podseća da je javni dug porastao čak
za 20 odsto u poslednjih godinu dana, što je delom posledica nasleđene
prazne kase, a delom i izbegavanja oštrijih mera za smanjenje budžetske
rupe.

I Madžar kaže da se kod trenda rasta javnog duga ne vidi nikakav
zaokret, jer je Dinkić konsolidaciju budžeta izvršio velikim
zaduživanjem. Veruje da će i rekonstruisana vlada morati da se „debelo“
zaduži do kraja godine,  a pošto nam dug raste velikom brzinom, to
postaje ozbiljan problem kako za otplatu, tako i za privlačenje stranih
investitora, koji neće da ulažu u takve zemlje. „Ako nam se javni dug
otrgne kontroli, teško ćemo ga oboriti i u narednim godinama i to može
biti pogubno za zemlju“, pesimističan je Maždar, napominjući da je
zaustavljanje zaduživanja i trenda rasta duga jedno od većih
neispunjenih obećanja nove vlasti. 

Nastavak teksta možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“