Mogućnosti se pružaju, prilike stvaramo sami
Marina Bulatović, studentkinja master studija Univerziteta u Bonu
Dok čeka još samo rezultate master rada, Marina Bulatović se nada da će upisati doktorske studije, možda i na svom matičnom Fakultetu političkih nauka, a iskustvo i znanje koje je stekla na master studijama u Nemačkoj na modulu Evropske studije, volela bi da primenjuje u Srbiji i doprinese poboljšanju obrazovnog sistema. Nada se da će se za to stvoriti prilike, ali svojim dosadašnjim uspehom dokazuje da većinu prilika stvaramo sami
Društveni aktivizam i iskustvo koje je sticala volontirajući još od osnovne škole, odigrali su bitnu ulogu u aplikaciji i dobijanju stipendije za master studije u Nemačkoj. Zahvaljujući formalnom i neformalnom iskustvu koje je sticala, bila je najmlađa na studijskom modulu. Kaže da je aktivizam nešto što pravi razliku među kandidatima. „Prosek je bitan, ali ne igra odlučujuću ulogu i ne može da posvedoči o tome koliko neko zna ili koliko je sposoban da naučenu teoriju sprovede u delo, a naročito u oblasti kao što su političke nauke. Fakultet ne nudi dovoljno mogućnosti za praksu, a studenti relativno kasno uviđaju da treba da volontiraju, najčešće tek na završnim godinama. Međutim, čak i kada poseduju radno iskustvo, diskutabilno je šta se priznaje, a šta ne. Formalna i neformalna edukacija i iskustvo i dalje su predmeti rasprave. To što dolazim iz Prve kragujevačke gimnazije imalo je značajnu ulogu u sticanju motivacije za društveni aktivizam. Kroz prilike koje mi je Đački parlament omogućio, stekla sam brojne edukacije, upoznala stručnjake i aktivne vršnjake i učestvovala na seminarima koji su me uverili u važnost volontiranja. Privilegija je od srednjoškolskih dana imati okruženje koje uviđa da korist ne mora biti isključivo materijalna i da je usavršavanje znatno važnije.“
Značaj usavršavanja
Za razliku od studiranja u Srbiji, koje je ostavljalo više slobodnog vremena, studiranje u Bonu bilo joj je mnogo intenzivnije i nije bilo mnogo prostora za društveni aktivizam. Studenti češće svoje prakse obavljaju pre studija ili nakon njihovog završetka. „Sam master je značajno više orijentisan ka praksi, nego što su studije ovde. Imali smo prilike da učestvujemo u brojnim studijskim putovanjima, da posetimo evropske i nemačke institucije, da naučimo kako one funkcionišu. Na masteru koji traje godinu dana, imala sam 11 ispita koji su sačinjeni od 21 akademskog kursa i master teze na kraju, tako da je godina bila prilično intenzivna. Bili smo u obavezi da zadatke završavamo na vreme, imajući u vidu da su postojala samo dva ispitna roka, pa obaveze nije moguće ostaviti za narednu godinu. Ukoliko u drugom roku padneš ispit, program se završava.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetpetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
