Pirometri, generatori za proizvodnju joda, aparati
za biofizičku dijagnostiku kože, softveri, aplikacije, solarni punjači,
internet prodavnice i čipovi – sve se to kuva na drugom spratu
beogradskog „Mašinca” u Poslovno-tehnološkom inkubatoru. Između polica
sa kompjuterima, čokoladicama, knjigama, žicama, kojekakvim uređajima pa
čak i gitarom, posluje 36 novoosnovanih inovativnih kompanija, čiji
najmlađi direktor ima tek nešto preko dvadeset, a među najstarijima
dominiraju univerizitetski profesori u pedesetim.
Dominantna uniforma su patike i farmerke. Ova preduzeća koja
upošljavaju 200 inženjera, od čega su 15 povratnici iz belog sveta, više
od 70 odsto prihoda ostvaruju prodajom svojih proizvoda i usluga
inostranim partnerima.
Ta beogradska oaza inovativnog preduzetništva, opkoljena političkim i
socijalnim trzavicama u celoj zemlji, na mikronivou odlično oslikava
opšti trend u oblasti inovacija u Srbiji: veliki potencijal u
obrazovanju, ljudstvu i idejama sa jedne strane i odsustvo dugoročne
inovacione politike, strukture i stabilnih finansijskih instrumenata
koji će podržati razvoj inovativnih proizvoda i usluga.
Prema izveštaju Evropske komisije koji je objavljen u martu, Srbija se
nalazi u grupi umerenih inovatora sa učinkom ispod proseka EU, zajedno
sa Italijom, Španijom, Portugalijom, Češkom, Grčkom, Slovačkom,
Mađarskom, Maltom i Litvanijom. Međutim, ostvarila je znatno veći rast u
inovacijama nego što je prosek 27 članica. Određeni potencijal Srbije
leži u finansiranju i podršci inovacijama, dok je slabost intelektualna
imovina. Visoki rast je zabeležen u rashodima za istraživanje i razvoj u
javnom sektoru, saradnji inovativnih malih i srednjih preduzeća (MSP)
sa drugim institucijama, u MSP koja uvode inovaciju u proizvode ili
proizvodnju i prihodima iz inostranstva po osnovu licenci i patenata.
Snažan pad je zabeležen u posmatranim rashodima na ustraživanje i
razvoj u biznisu, kao i izvozu usluga koje zahtevaju specifična znanja.
Uslovi za istraživanje u Srbiji su, dakle, ispod proseka EU.
U poređenju sa svetom, pozicija Srbije je dosta nepovoljnija, ali su
ocene o elementima inovacionog sistema gotovo iste. U najnovijem
Izveštaju o konkurentnosti za 2013-14. Svetskog ekonomskog foruma,
Srbija je na 112. mestu po inovacijama od 148 država što je napredak u
poređenju sa prošlom godinom. Najjače strane su kvalitet naučnih
institucija, po čemu se svrstavamo na 66. mesto i dostupnost naučnika i
inženjera – 85. pozicija. Međutim, po ostalim parametrima, Srbija je
prilično ispod 100. mesta – za kapacitet za inovacije dobijena je 133.
pozicija, po osnovu ulaganja kompanija u istraživanja i razvoj 117.
mesto, a za saradnju univerziteta i industrije nezadovoljavajuće 104.
mesto.
Potencijal
Sagovornice Nove ekonomije sa dugogodišnjim međunarodnim i domaćim
iskustvom u istraživanju, vođenju tehnološko- razvojnih i inovacionih
projekata ocenjuju da Srbija ima ogroman ljudski potencijal i stručnjake
koji su jedna od kockica u inovacionom sistemu.
„Obrazovanje je relativno dobro, mada nije preduzetnički orijentisano.
Međutim, obrazovanje inženjera i studenata u prirodnim naukama odlično
je kad se uporedi sa evropskim prosekom”, navodi direktorka Fonda za
inovacionu delatnost Ljiljana Kundaković.
Ona priznaje da je na početku rada Fonda bilo bojazni koliko zaista ima
inovativnih firmi u Srbiji, te je iznenađenje bilo veće, jer je do sada
više od 350 kompanija konkurisalo za finansijsku podršku Fonda.
Prema njenim rečima i konsultanti iz sveta koji učestvuju u odabiru
projekata, iznenađeni su da postoji takav potencijal u Srbiji. Jedno od
prijatnih iznenađenja je da za programe Fonda ne konkurišu samo
inovacije iz visokih tehnologija, već i iz tradicionalne industrije koje
mogu da imaju značajnu dodatu vrednost kad je u pitanju novo
zapošljavanje i konkurentnost kompanije, podvači Kundaković.
Slična iskustva ima i direktorka Poslovno-tehnološkog inkubatora
Gordana Danilović Grković, koja navodi da je inkubator pre pet godina
počeo „smešno” sa šest novoosnovanih kompanija. Kako kaže, dosad je samo
jedna firma u inkubatoru ugašena, ali i podvlači da je zbog skromnih
kapaciteta selekcija bila oštra, a samo najperspektivniji dobili su
priliku da postanu članovi inkubatora koji im pod povoljnijim uslovima
rentira prostor i pruža besplatne konsultantske usluge.
Nastavak teksta možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
