Ako imate višak slobodnog vremena, ako nemate
pametnija posla, ili ako ste jednostavno mazohista, možda ponekad
poželite da razgovarate o kulturi u Srbiji. Sigurno ste već više puta
čuli kako je sve preplavljeno politikom, kako je politike svima preko
glave, i kako bi bio red da se malo više bavimo kulturom. Plemenita
zamisao, koja se već u samom startu susreće sa pričom o novcu. Nema para
za kulturu. Nedostaju pare. Bilo bi lakše kad bi bilo više para. Država
bi morala više da pomaže kulturu, ili prostije rečeno da nađe negde,
nekako, ne zanima nas kako, nekakve pare. A kad se već upetljate u priče
o novcu teško je razmišljati o Šekspiru, knjigama, jazz koncertima,
ili, daleko bilo, o operi i baletu.
Svesni su toga i radnici u kulturi, i sigurno je da ne postoji bolji
pokazatalj nedostatka entuzijazma u tim krugovima nego akcija koja je u
toku a koja bi se mogla nazvati i „Nahvatajte svog direktora ustanove
kulture“. Opet je na delu plemeniti pokušaj departizacije javnih
funkcija, koji bi trebalo da omogući da se na mesto direktora ustanova
kulture dolazi javnim konkursom a ne, kako je to inače običaj, da vas
partija pošalje sa diplomom fizičkog hemičara (bez uvrede, molim) u
ustanovu koja bi trebalo da se bavi novim pozorišnim tendencijama.
Ministarstvo kulture je u tom smislu izdalo i uputstva za konkurse, pa
da se slobodno jave mladi ljudi sa idejama i projektima, pa da se neki
slobodno ne javljaju, pa da je poželjno da budući kultur-direktori mogu
da obave jednostavnu kupovinu u engleskoj robnoj kući bez upiranja
prstom u željeni proizvod, i bez korišćenja srpskih reči.
Pogodili ste, u Srbiji ne fali ljudi sa genijalnim idejama, pa još ako
su mladi, ih, oni bi po kratkom postupku rasterali sve matorce i
naredili da se ubuduće komunicira samo preko Twittera, i da se u
kancelarijama dotične Ustanove kulture ima slušati samo grundge muzika a
petkom free jazz. Navalili mladi tako na konkurse, i krenuše zatim da
se javljaju ugledni članovi Upravnih odbora s upozorenjem da se neke
važne institucije kulture ne mogu prepustiti studentima umetničkih
škola, ipak je tu potrebno nešto više od dobre volje i mladalačkog
zanosa.
Nije ništa strašno, smislićemo još bolja i starija pravila, rekoše u
Ministarstvu. Stigoše i nova uputstva. Ipak je poželjno da je neko već
bio direktor, a u nekim slučajevima poželjno je da je neko bio direktor i
više godina. Tu se, naravno, ponovo vraćamo na početak. Izbor se po
takvim pravilima sužava na sve one koji su već bili direktori dotične
ustanove, što znači da je ponovo reč o iskusnim partijskim kadrovima, a
to se upravo pokušava izbeći. Ne valja kako god okreneš.
Nastavak teksta možete pročitati u petom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
