Najbolji poslodavac: NIŠTA BEZ PRAKSE

DOBITI POSAO BEZ PRAKSE DANAS JE NEZAMISLIVO. VEĆINA MLADIH NA TAJ NAČIN DOBIJE SVOJ PRVI POSAO, A ONDA SVE BUDE LAKŠE. KADA DOBIJU PRAKSU, OBIČNO SU TO STUDENTI TREĆE ILI ČETVRTE GODINE FAKULTETA, TRUDE SE DA ŠTO VIŠE NAUČE, DA STEKNU NOVA ISKUSTVA, ALI I DA SE DOPADNU KOLEGAMA. OD TOGA MNOGO ZAVISI OSTANAK U TOM RADNOM OKRUŽENJU. KAKO JE NEKADA IZGLEDALA PRAKSA, A KAKO DANAS?

Ne tako davno, priseća se naša sagovornica Julija Spasenović, za praksu je bilo potrebno mnogo više od volje da učiš besplatno. Ne samo da su bili potrebni veza i pozivanje bitnih brojeva, nego i spremnost da daješ mnogo više nego što dobijaš zauzvrat.

„Moja prva praksa izgledala je tako što sam došla u kancelariju, upoznala se sa kolegama koji su mi pronašli mesto gde ću sedeti i to je to. Nisam išla po burek, ali po kafu u firminu kuhinju jesam. Praksa nije predviđala nikakvo mentorstvo, obaveze, deo posla opisanog u nekom pravilniku. Morala sam sama da tražim šta ću da radim i kako da se pokažem. Istovremeno, drugarica je otišla u Švedsku i dobila praksu na njihovom Javnom servisu. Dobila je i mentora, i opis posla, a i bilo joj je plaćeno. Bukvalno dva sveta”, priseća se Julija početaka.

Pre desetak godina samo, većina preduzeća i kompanija nije predviđala organizovanu praksu u smislu poslova kojima se praktikant bavi, nadoknade, mentorstva. Tretirani kao besplatna radna snaga, nisu mogli da steknu iskustvo i nauče nešto korisno, a poslodavci nisu pravili razliku između stručne ili studentske prakse. A razlikuju se, ili bi tako trebalo, po tome kako je koja organizovana.

Maja Luković dobila je mogućnost da obavlja stručnu praksu na trećoj godini fakulteta. Prošla je više krugova selekcije i dobila je mogućnost da stiče iskustvo u sektoru marketinga jedne korporacije. Međutim, praksa nije bila vremenski ograničena, pa ju je obavljala duže od dve godine.

„Meni je to odgovaralo jer sam morala da idem i na fakultet. Imali su razumevanja za moje odsustvo zbog predavanja i ispita, primala sam i novčanu nadoknadu. Kada sam diplomirala, predložili su mi da ostanem u firmi, ali u novom sektoru za finansije. Prihvatila sam, i ostala tu da radim do danas. Samo su se menjale pozicija i plata”, kaže Luković.

Ipak, vremena se menjaju, kao i okolnosti na tržištu rada. Mladi stručnjaci neophodni su svima, bez obzira na delatnost i veličinu firme. Nezavisno od zakona koji u Srbiji još uvek nije donet, a koji bi trebalo da predvidi pod kojim uslovima može da se obavlja stručna praksa i koje su obaveze poslodavca, situacija se na tom polju menja. A to se dešava zbog toga što su poslodavci odlučili da ponude dobre uslove kako bi privukli mlade stručnjake.

Šta se nudi? Pre svega plaćena i dobro organizovana praksa. Nekada se to svodilo na rad na kopir mašini i kurirski posao, danas je praksa praktično obuka. Pored honorara, pojedini poslodavci se odlučuju i za plaćeno socijalno i zdravstveno, a neke kompanije koje imaju bonuse za zaposlene, uključuju u to i praktikante. Tu su i dodatne edukacije, plaćeni odmor, odlazak na zajednička putovanja, takozvani teambuilding.

Iako se Nacrt zakona o obavljanju stručne prakse pojavio još pre dve godine, a predlagač je Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, još uvek nije donet. U Srbiji praktikante ne štiti zakon, ali srećom, sve više poslodavaca zna koliko su oni bitni i kako da ih privuku.