Ne verujem da bi čovek kao Tramp na čelu SAD mogao da donese bilo kakvo suštinsko poboljšanje. Tramp je najavio da će za državnog javnog tužioca postaviti čoveka koji je, kao i on sâm, ubeđeni rasista i hvali se time. Kad vidite da ga Moskva podržava i da su se mnogi pojedinci u Evropi obradovali njegovom izboru, upitate se: kako je moguće da ljudi prihvataju takva pojednostavljenja i da se dobrovoljno odriču slobodnog razmišljanja
Nataša Jokić je dugogodišnji dopisnik Radio Beograda 1 i „Frankfurtskih vesti“ iz Strazbura i Brisela. Sa njom razgovaramo o tome kakva je klima zavladala u Evropi posle izbora Donalda Trampa za prvog čoveka SAD. Zbog čega se sve glasnije izražava bojazan unutar same Unije da joj tek predstoje dramatična vremena?
Koliko je važan istorijski trenutak u kome je pobedio Tramp i u kakvom se procepu Evropska unija našla posle izbora u Americi?
Donald Tramp je pobedio u SAD u trenutku kada je u Francuskoj već počela kampanja za predsedničke, a u Nemačkoj za predstojeće parlamentarne izbore. U institucijama EU nastao je šok jer je Tramp najavio da se Amerika „okreće sebi“, da neće finansirati NATO kao do sada i da ga ne zanima TTIP, ugovor o bescarinskoj uniji sa EU koji je Hilari Klinton nazvala „ekonomskim NATO-om „. Pored toga što se ne zna kakvi će biti novi odnosi SAD – Rusija, nije poznato ni da li će i druge zemlje krenuti putem velike Britanije i napustiti Uniju.
Neoliberalna elita, što znači korporacije, finansijski centri moći i političari, našli su se sada pred činjenicom da je model tržišta koje se samo organizuje pokazao svoje pravo lice i da ga osiromašene mase odbacuju. Četiri i po decenije od uvođenja neoliberalnog modela bilans je zastrašujući: 64 najbogatija pojedinca raspolažu bogatstvom više od tri i po milijarde ljudi. Dostizanjem tolike nesrazmere pređena je crvena linija posle koje su eksplozije socijalnog nezadovoljstva neminovne.
Gde su koreni takvog stanja stvari?
U ime neoliberalne doktrine u zapadnim demokratijama uspostavljen je sistem u kome najbogatije korporacije i najveće banke nigde ne plaćaju poreze. NVO „Oksfam“ je izračunala da se na taj način godišnje u EU utaji HILJADU milijardi evra poreza koji su, umesto u poreskim kasama, završili na računima korporacija i banaka. S obzirom na to da neko mora da puni državnu kasu, umnožavaju se takse i porezi kojima se opterećuje srednja klasa. Dve trećine pripadnika srednje klase je osiromašilo, iako se ukupno bogatstvo uvećalo i u Evropi i u SAD. U Francuskoj recimo oko osam miliona ljudi, dakle više od 10 odsto stanovnika, živi u bedi.
Ljudi u zapadnoevropskim državama gube posao jer ih poslodavac zamenjuje radnicima iz Poljske, Bugarske ili neke druge istočne članice EU. To je nelojalna konkurencija koja je korisna samo krupnom kapitalu. Oni rade za dvostruko niže plate, a evropska pravila dozvoljavaju da poslodavac za njih ne mora da plaća doprinose po francuskim propisima već po propisima države iz koje radnik potiče.
Nastavak teksta možete pročitati u 36. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
