Najveći problem je nedostatak informacija

I pored ovogodišnje promocije preduzetništva, ne vidimo nikakvu pomoć od države, naprotiv, imamo utisak kao da država spotiče preduzetnike na svakom koraku. Kako je naša delatnost specifična, niko ne zna da nam pomogne kad imamo neki problem i ne možemo da dođemo do informacija od nadležnih institucija. Posao nam otežava i to što u Srbiji ne postoji pravilnik koji reguliše proizvodnju hladno ceđenih ulja od koštica šljive i kajsije

Jedno je imati ideju i biznis plan za pokretanje posla, a nešto sasvim drugo je pretočiti planove u realnost i pronaći svoje mesto na tržištu, naročito ako se neko bavi specifičnom proizvodnjom. Retko ko se u Srbiji bavi proizvodnjom hladno ceđenih ulja, a Jasna i Miroslav Stojanović, vlasnici radnje „All nut“ iz Beograda počeli su porodično da prave ulja od koštice šljive i kajsije i ulje od lešnika 2009. godine. Pored toga, proizvode i brašno od koštice šljive i imaju i linju kozmetičkih preparata od prirodnih sastojaka i sve rade ručno, koristeći sirovine uglavnom iz Srbije. 

Na samom početku, kažu da su nailazili na mnogobrojne prepreke, pošto industrija hladno ceđenih ulja, naročito ovih vrsta kojima se oni bave, nije razvijena u Srbiji. I ne postoji pravilnik i regulatorni okvir koji uređuje proizvodnju ulja od koštica šljive i kajsije. 

Problem je, takođe, da dođu do informacija od nadležnih institucija jer, kako kažu, umesto da država pruži podršku preduzetnicima, makar informativnu, imaju utisak kao da ih spotiče na svakom koraku.  

Nova ekonomija: Koliko ima proizvođača ovih ulja u Srbiji, da li ste vi jedini na domaćem tržištu koji se bavite proizvodnjom ulja od koštica voća? 

Jasna Stojanović: Ne znamo da li je neko pre nas počeo sa proizvodnjom ovih ulja, moguće da jeste, ali za svoje potrebe. Od hladno ceđenih ulja maslinovo je karakteristično za Grčku, Italiju, Španiju, Slovenci imaju bundevino ulje kao nacionalni proizvod, Italijani proizvode takođe i ulje od koštica grožđa. U svim tim zemljama ova industrija je ozbiljno razvijena. I u Srbiji, isto tako, postoji potencijal za razvoj ove industrije, ne samo za ulje od koštica šljive nego i od suncokreta i maka može da se proizvodi hladno ceđeno ulje. Međutim, u Srbiji je ova proizvodnja zapostavljena. I kad smo razmišljali čime bismo mogli da se bavimo, a da to bude izvorni proizvod sa domaćeg tržišta, čuli smo za ova ulja pa smo krenuli da eksperimentišemo. Nakon što smo krenuli da proizvodimo ulje od koštice šljive, počeli smo i neke druge sirovine da koristimo i vrlo brzo smo shvatili da nije dovoljno samo da pravimo ulja, pa smo asortiman proširili i na kozmetiku.

Miroslav Stojanović:  Na početku su svi mislili da je naš pokušaj uzaludan i da neće uspeti u Srbiji. I naša rodbina i prijatelji su nam govorili da nije vreme za pokretanje sopstvenog posla, jer smo mi počeli u prilično nezgodno vreme, u jeku ekonomske krize. Ipak, videli smo da ima mnogo ljudi u Srbiji koji cene prirodne proizvode i koji vode računa o zdravoj ishrani. Kad smo, međutim, počeli sa proizvodnjom, saznali smo da ne postoji neki pravilnik koji bi nam poslužio kao uputstvo i koji reguliše ovakvu proizvodnju. 

NE: Na osnovu kojih pravilnika proizvodite ulja, ako ne postoje zvanični parametri za takvu proizvodnju?

Jasna S: U Srbiji postoje pravilnici koji se uglavnom odnose na rafinisana ulja i postoji pravilnik koji se odnosi na maslinovo ulje kao hladno ceđeno. Ali, ne postoji pravilnik za druga hladno ceđena ulja i to je za nas veliki problem zbog toga što nisu slični hemijski parametri za rafinisana i hladno ceđena ulja. Zapravo, totalno se razlikuju, tako da na tome treba da se radi, potrebno je da postoji jedan savremeni pravilnik o hladno ceđenim uljima, kojim se reguliše kakav je sastav dozvoljen u ljudskoj ishrani tih ulja i koji reguliše njihovu zdravstvenu ispravnost. U nedostatku domaćih regulatornih pravila mi se pozivamo na pravilnike Evropske unije.

Miroslav S: Prosto u Srbiji osim maslinovog ulja nije bilo proizvodnje drugih hladno ceđenih ulja i tek sada ova proizvodnja postaje trend.

Nastavak teksta možete pročitati u 36. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“