Najveći svih vremena

Doba o kom govorimo nosilo je u američkoj arhitekturi one posebnosti koje bi se mogle opisati kao oponašanje. Evropski stilovi bili su uzor i kopirale su se građevine velikih istorijskih perioda. Bilo je to vreme kad se Amerika razvijala. Upravo u takvoj klimi jedan mladi arhitekta ponudio je nešto novo. Iz toga je izrastao ne samo veliki građevinski opus nego i cela filozofija

Frenk Lojd Rajt bio je sin propovednika Vilijama Kerija Rajta i učiteljice Ane Lojd Džons. Rođen je 8. juna 1867. godine u Viskonsinu kao prvo od troje dece Rajtovih.

Deo detinjstva dečak je proveo kod majčine familije na farmi. Tu je imao prilike da upozna sve odlike prirode, kao i sve oblike koji se u prirodi mogu videti. Takođe, bilo je uobičajeno da na farmi svi iz zajednice učestvuju u obradi zemlje, pa je Frenk tako mogao da se „sjedini“ sa elementima: zemljom, kamenom, vodom. Imao je prilike da gleda promene koje u prirodi nastupaju zbog promene godišnjih doba, da upija okoliš i izgradi poštovanje prema pejzažu. Sve su ovo bile prednosti za čoveka koji će ostaviti najznačajnija dela u arhitekturi iako nije stigao do univerzitetske diplome u toj oblasti.

Veliki značaj u njegovom odrastanju nosila je zdušna podrška majke. Ona je želela da njen sin stekne obrazovanje i istančan osećaj za estetsko. Još dok je bila trudna, govorila je kako će se njeno dete baviti arhitekturom. Malom Frenku kupila je set „Froebelovih darova“, što su bile igračke za kreativno učenje. Ideja je bila da deca koja se u odrastanju igraju ovim setom oblika razviju dobar osećaj prostora i strukture.

Ništa nije trebalo prepustiti slučaju, mislila je Ana, te je sinovljevu sobu oblepila slikama engleskih katedrala. Želela je da mu od ranog detinjstva sugeriše buduće zanimanje prikazujući mu lepotu i monumentalnost arhitekture.

Na Frenkovo rano sazrevanje uticao je razvod njegovih roditelja. To je sa sobom nosilo i nestabilne finansijske prilike, koje su inače pratile njegovo detinjstvo. Bile su to godine kada je cela Amerika bila u krizi.

Dečak je rano naučio da čita i piše i bio je opčinjen književnošću. Toliko da je sa sobom nosio mala izdanja Šekspirovih dela i čitao ih na putu do škole. Takođe, bio je veliki ljubitelj muzike i stalno okružen njome, budući da je otac Vilijam svirao orgulje u crkvi.

„U ranom detinjstvu, često bih zaspao uz Betovenove sonate“, pisao je Rajt. Betovena je toliko voleo da mu je posvećivao svoje građevine.

Na dečaka je uticaj imala i Unitaristička crkva kojoj je pripadala njegova majka, a kojoj se kasnije pridružio i otac. Ova je religija podsticala slobodu mišljenja, nije imala krute dogme i težila je minimalizmu.

Majčin trud da sina prvenca okruži lepotom, religija koja je bila tolerantna i otvorena, priroda koju je upijao, sklonost ka muzici i književnosti, sve to je imalo svoj udeo u izgradnji arhitekte najviših dometa.

Logično je bilo – kad je stasao za studije, upisao je Građevinski fakultet na Univerzitetu Viskonsin, ali je tu ostao samo dva semestra. Umesto da nastavi školovanje, on odlazi u Čikago i počinje da radi u gradu koji se ubrzano razvijao. Prvo zaposlenje našao je u arhitektonskom birou Džozefa Silsbija sa kojim je i prethodno sarađivao, zahvaljujući svom ujaku, na Unitarističkoj kapeli u Viskonsinu.

Oko godinu dana rada Frenku je bilo dovoljno da poželi da promeni biro. Tako počinje da radi za arhitektonsku firmu Adler i Salivan.

Prvi put, mladi arhitekta se ženi 1889. godine sa Ketrin Li Tobin. Kako bi pomogao mladencima, Salivan pozajmljuje novac Rajtovima da naprave kuću i kupe deo zemljišta. Frenk je sa svojim šefom potpisao ugovor na pet godina. Međutim, sva zarada i pozamašna pozajmica Frenku nisu bili dovoljni. Imao je sklonost ka lepim odelima i automobilima, te nijedan honorar nije bio zadovoljavajući. Takva potreba za prekomernim trošenjem dovela je do toga da Rajt prekrši ugovor koji mu je zabranjivao samostalan rad i da u slobodno vreme prihvata projektovanje za druge naručioce. Kada je njegov gazda to saznao, došlo je do sloma saveza i Frenk je napustio firmu.

Godine 1893. Rajt je osnovao svoj samostalan arhitektonski biro. Bio je inspirisan Japanom, a želeo je i da u svojoj praksi odbaci evropske uticaje. Tako je nastala kuća u „prerijskom stilu“. Ovaj način projektovanja podrazumevao je mnogo prirodnog svetla, snažne horizontalne planove u gradnji, četvorovodni krov sa širokim obodima, trake prozora i enterijer koji obezbeđuje udobnost. Veliki doprinos samouverenog arhitekte bio je akcenat na uklapanju građevine u prirodni ambijent. Trebalo je da kuće budu organski deo krajolika, pa je ovo podrazumevalo nisku građevinu koja svojom horizontalom potvrđuje širinu ravnog pejzaža prerije.

Povezanost sa pejzažem očigledna je u remek-delu njegove prakse – kući na vodopadu, letnjikovcu za porodicu Kaufman. Ovde Rajt spaja svoj „organski“ koncept sa kubističkim stilom. Nižu se vrhunska dela koja Rajta uzdižu do najznačajnijeg američkog arhitekte. Jedna od najpoznatijih građevina je i zgrada Gugenhajm muzeja u Njujorku, ali tu su i druge: Robi haus, Kuća Enis, Kuća Milard, Imperijal hotel u Tokiju.

Dok je u poslu grabio ka vrhu, u porodičnom životu bilo je dosta burno. Svoju prvu ženu sa kojom je imao šestoro dece napustio je pobegavši u Evropu sa suprugom svog klijenta. Ona će mu postati druga žena. Vraća se u Ameriku i gradi svoj novi dom, polako napuštajući prerijski stil. Godine 1914. dogodila se velika tragedija. Jedan sluga zapalio je kuću u kojoj je bila njegova porodica i tako usmrtio sedmoro ljudi. Iz kuće niko nije mogao da pobegne zato što bi svakog begunca dočekivao poludeli sluga i presuđivao sekirom. Među ubijenima, stradala je i Rajtova supruga. Frenk je bio neutešan. Za neko vreme. Ipak, obnovio je kuću i nastavio život.

Treća supruga Frenka Lojda Rajta bila je Olga Lazović, magična Crnogorka, unuka crnogorskog vojvode Marka Miljanova. Nju je Frenk upoznao sasvim slučajno, na baletskoj predstavi u Čikagu. Bio je skoro tri decenije stariji od nje, a brak im je potrajao do njegove smrti i, prema rečima onih koji su ih poznavali, bio je blagotvoran za arhitektu. Tokom tog perioda, Rajt je bio najproduktivniji. Zajedno su imali jednu ćerku, Jovanu.

Frenk Lojd Rajt preminuo je u bolnici u Feniksu 1959. godine. Njegovo telo, bez znanja Olginog, preneo je Robert, Rajtov sin iz prvog braka, u Viskonsin. Treća supruga bila je zbog ovog poteza ljuta, ona je želela da se njen i pepeo njenog muža pomešaju i ugrade u zidove bašte u Taliesinu, gde su živeli. Na kraju, to joj je i uspelo.

Rajt nije bio samo arhitekta. Bio je dizajner nameštaja, autor je 20 knjiga i velikog broja članaka. Život mu je bio ponekad previše buran te je davao materijal za senzacionalističke tekstove u štampi. Ipak, pored svih privatnih životnih zapleta, ostaće upamćen po arhitekturi koja voli prirodu.

ZANIMLJIVOSTI

• „Froebelovi darovi“ kojima se Frenk igrao kao dete bile su prve u svetu pažljivo osmišljene edukativne igračke gde je svaki od poklona bio usklađen sa fazom razvoja deteta. Razvijale su osećaj za prostor, svest o matematičkim i fizičkim pojmovima kroz igru. Veliki su uticaj imale na Frenkov osećaj prostora. Još jedan je arhitekta kao dete imao mogućnost da svoj odnos prema oblicima razvija uz ove igračke. Bio je to Le Kurbizje.

• Pošto je prihvatio majčinu verziju odnosa koji je sa mužem imala, Frenk nikad od trenutka kada je Vilijem napustio kuću, svog oca nije video. Nije mu bio ni na sahrani.

• Najveći američki arhitekta nikada nije diplomirao arhitekturu ili građevinarstvo. Učio je iz prirode i prakse.

• Srednje ime Frenkovo prvo je bilo Linkoln. Kada je napunio 18 godina, u čast porodice svoje majke, on menja ime u Lojd.

• Rajt je projektovao više od 1000 građevina. Od toga, realizovana su 532 projekta. U momentu njegove smrti, na radnom stolu bilo je 166 započetih.