Nama treba znanje, a ne lažne diplome

Kao i u biznisu, u svim službama koje su vezane za državu – javne institucije, državna služba, pa tako i škole, sve je podložno partijskoj kadrovskoj politici. Nijedan sistem ne može da izdrži takvu vrstu dinamike i toliki broj ljudi koji su univerzalni profesionalci, koji mogu da se bave zdravstvom, obrazovanjem, socijalnom politikom, biznisom, čime god treba. To je žestoko razvalilo obrazovni sistem, kao i zdravstveni, i iz toga je teško sada napraviti bilo kakvu reformu ako nemate supstancu koja će da je iznese 

Dok se u javnosti stalno licitira sa brojem IT stručnjaka koji nedostaju srpskom tržištu, odluka da se od septembra u osnovne škole uvede informatika kao obavezni predmet izazvala je pravu paniku jer mnoge škole u Srbiji ne ispunjavaju tehničke uslove. Nedostaju im računari, internet, licencirani softveri, sistemsko održavanje, kao i obučeni nastavnici. U takvoj atmosferi, Fond B92 pokrenuo je početkom ove godine  nacionalnu akciju „Bitka za znanje“, koja ima za cilj da sve osnovne škole u Srbiji dobiju robote na kojima bi se deca kroz igru upoznala sa programiranjem. Do sada su akcijom obuhvaćene 344 škole u 108 gradova, a podeljeno je 1.720 robota. 

Kako ste došli na ideju da pokrenete akciju Bitka za znanje? 

Bitka za znanje je logičan nastavak, a sadržinski je inicirana sličnom akcijom koja se odvija u Hrvatskoj, koju je pokrenuo Nenad Bakić, poslovni čovek i investitor. Njegov blog Eclectica pratio sam godinama i odjednom se pojavila priča da on privatno pokreće Institut za razvoj i inovativnost mladih (IRIM) i da u okviru toga pokreće akciju Croatian Makers sa uvođenjem mBota, određene vrste edukativnog robota, robotike i informatike u škole. Zainteresovala me je priča jer je on sam investirao, počeo sam da pratim šta se dešava i shvatio da je akcija eksplodirala odmah na početku. Sreli smo se u Zagrebu, tražio sam saradnju i dozvolu da koristimo njihovo iskustvo i znanja. Prvih 13.000 evra u našoj akciji donirao je IRIM i 200 prvih mBotova za 40 srpskih škola ovde je stiglo zahvaljujući toj donaciji.

Koliko škola se do sada prijavilo?

Na konferenciji za medije pre tri meseca objavili smo poziv školama i za prvih 24 sata prijavilo se njih preko 100. Morali smo posle par nedelja da stopiramo poziv jer smo shvatili da nećemo uspeti da nabavimo dovoljnu količinu robota i da će biti loše ako budemo imali škole kojima ne možemo da izađemo u susret. U prvom ciklusu su 344 škole koje su već dobile po pet robota, a obučili smo i 536 nastavnika za korišćenje mBotova u nastavi. Do sada je podeljeno 1.720 robota u 108 gradova, u ukupno 17 školskih uprava, a održano je i 25 treninga. Javlja se i dalje veliki broj škola koje žele da se uključe i mi ćemo pokrenuti novi ciklus čim počnu takmičenja. Ovaj poziv će biti otvoren dokle god škole budu želele da se uključuju. Srbija ima oko 1.200 škola, a mi očekujemo da će se javiti do hiljadu. 

Da li su državne institucije pokazale spremnost da se uključe?

U jednom trenutku smo ponudili različitim državnim institucijama saradnju. Javili smo se na konkurs Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija koji se odnosio baš na edukaciju nastavnika, tako da smo od njih dobili početna sredstva za organizovanje obuke za nastavnike. Potom smo tražili podršku i saglasnost Ministarstva prosvete, dobili smo veoma brzo odgovor da su oni zadovoljni što lansiramo tu akciju. Ubrzo je Ana Brnabić, ispred Ministarskog IT saveta kojem predsedava, izrazila želju da se uključi. Angažovala se oko pribavljanja sredstava i zajedno sa UNDP-om prikupili su oko 100.000 dolara da pomognu akciju, pa smo tako i uspeli da zatvorimo krug od 344 škole. 

Zašto ste izabrali baš tu vrstu robota?

Robot mBot je klasično učilo koje se koristi u školama širom sveta. Izmeren je odnos cene i mogućnosti za dogradnju i to je nešto što je odlučivalo u izboru mBota. S druge strane, između ostalih, koristi skretch – programski jezik koji je vrlo jednostavan. Išli smo na sigurno i odabrali ono što je već funkcionisalo u Hrvatskoj. 

Postoji li opcija za regionalno povezivanje škola i održavanje regionalnih takmičenja?

Već se sada javlja ideja i u Hrvatskoj i kod nas o regionalnom projektu kako bi se priča proširila na druge zemlje regiona jer svi imaju problem sa informatikom. Sa takvim jednim regionalnim projektom, imaćemo mnogo povoljniju atmosferu kada je reč o senzibiliranju učenika da prihvate informatiku. Sa druge strane, to može da bude dobar povod za saradnju i takmičenje u regionu i uspostavljanje komunikacije na novim programskim jezicima.