Naplatna rampa Bubanj potok se ne izmešta zbog nas
Vladislav Lalić, IKEA, regionalni direktor za razvoj za Jugoistočnu Evropu
Situacija u regionu je slična, sa nekim specifičnostima pojedinih zemalja. Izazovi su uglavnom u sferi imovinskih pitanja, infrastrukturne uređenosti, negde su katastarske knjige bolje uređene, negde manje. Nismo zadovoljni što imamo samo jednog domaćeg dobavljača koji proizvodi oklagije, daske za meso i drvene nožice
Činjenica da smo u ovom regionu prošle godine zabeležili preko pet miliona poseta i promet od preko 150 miliona evra daje nam dobru osnovu za snažne planove za dalji razvoj poslovne mreže. U naredne tri godine otvorićemo još tri robne kuće, u Beogradu, Ljubljani i drugu robnu kuću u Bukureštu, otkriva u razgovoru za „Novu ekonomiju” Vladislav Lalić, regionalni direktor za razvoj kompanije IKEA za Jugoistočnu Evropu.
Znači, IKEA vidi dobar potencijal tržišta Jugoistočne Evrope?
Tržište Jugoistočne Evrope, i Srbija kao deo njega, odavno je određeno kao jedno od važnih tržišta za dalji razvoj kompanije IKEA. Ta odluka je donesena još i ranije, početkom devedesetih godina, ali su planovi obustavljeni zbog tadašnjih društveno-političkih dešavanja. Ipak, IKEA nije odustala od ovog tržišta i 2008. godine, sa stabilizacijom situacije u regionu i početkom tranzicije, osetili smo da je vreme da Srbiju ponovo uključimo u globalnu mrežu od 47 zemalja u kojima imamo poslovne operacije. Te godine je i osnovano predstavništvo IKEA za Jugoistočnu Evropu sa sedištem u Beogradu, koje pokriva tržišta Srbije, Hrvatske, Slovenije i Rumunije. Trenutno u Beogradu imamo 80 zaposlenih i u procesu smo zapošljavanja novih kolega za našu prvu robnu kuću koja se gradi u Bubanj potoku, dok u regionu trenutno imamo dve robne kuće – u Bukureštu i Zagrebu, i zapošljavamo skoro 900 ljudi.
Kako napreduju pripreme za otvaranje prve robne kuće u Srbiji?
Nakon uspešno sprovedenih administrativno-pravnih procedura, dobijanjem svih neophodnih građevinskih dozvola i svečanog polaganja kamena temeljca, na zemljištu koje je namenjeno za robnu kuću kod sadašnje naplatne rampe Bubanj potok, radi se predviđenom građevinskom dinamikom. Tokom jeseni planiramo početak nadzemnih radova i izgradnje same robne kuće, a otvaranje je predviđeno za leto 2017. godine. Za sada radovi idu po planu i verujemo da će tako i ostati.
Veliko mi je zadovoljstvo što će u procesu gradnje naše robne kuće u Bubanj potoku prvi put na ovim prostorima biti primenjene i određene građevinske tehnike, kao i da će sam objekat biti sagrađen po najsavremenijim standardima i principima održivog razvoja, energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije.
Da li ste očekivali da priprema za otvaranje te robne kuće traje tako dugo? Prema napisima iz hrvatskih medija i tamo je administracija koja je pratila otvaranje robne kuće u Zagrebu trajala dugo. Da li je ovaj region specifičniji od drugih po ovom pitanju?
Situacija u regionu je slična, sa nekim specifičnostima pojedinih zemalja. Izazovi su uglavnom u sferi imovinskih pitanja, infrastrukturne uređenosti, negde su katastarske knjige bolje uređene, negde manje. Čest kamen spoticanja predstavljaju dugi i komplikovani administrativni postupci u katastru, javnim preduzećima i jedinicama lokalne uprave. Novi Zakon o planiranju i izgradnji u Srbiji je mnoge od ovih problema eliminisao, ali bi bilo dobro da se na tome ne stane, jer u kontekstu globalne mobilnosti kapitala, unapređenje poslovnog ambijenta je proces koji se nikad ne završava. Za investitora je od krucijalne važnosti da postoji pouzdan i transparentan pravni okvir, koji mu omogućava da planira vreme i troškove.
Mi danas verujemo da su svi izazovi kroz koje smo prošli deo jednog sazrevanja, te da smo i mi i administracija naučili mnogo iz našeg slučaja. Samim tim se može reći da dolazak kompanije u tom smislu znači da je u Srbiji došlo do značajnog unapređenja poslovnog ambijenta i da je započeti proces dobar znak za sve druge kompanije koje pomno prate proces reformi i tranzicije.
Mnogo se u javnosti polemisalo zato što da država, zbog robne kuće IKEA, izmešta sadašnju naplatnu rampu na auto-putu. Da li ste vi tražili da ona to učini?
Drago mi je da ste postavili ovo pitanje kako bih mogao na njega da dam odgovor zasnovan na činjenicama. Naplatna rampa kod Bubanj potoka se ne izmešta zbog potreba kompanije IKEA. To su jasno i nedvosmisleno poručili i nadležni iz Ministarstva građevine, kao i iz Puteva Srbije. Izmeštanje rampe Bubanj potok odavno je planirano prostornim planom za auto-put E75 koji vodi prema jugu Srbije. Takođe, kako bi se kompletirala obilaznica oko Beograda i izmeštanje teretnog železničkog saobraćaja iz centra Beograda, neophodno je da se izvrši premeštanje naplatne rampe. Sa druge strane, činjenica je da je dolazak kompanije IKEA dao podstrek realizaciji te odluke, ali izmeštanje naplatne rampe je prvenstveno zbog nedovoljnog propusnog kapaciteta sadašnje naplatne rampe. Setite se samo kolike su gužve i čekanje u vreme praznika, letnjih i zimskih odmora. Te gužve će postati jos veće, ako se uzme u obzir i činjenica da će planirani broj posetilaca robnoj kući IKEA biti oko 2,5 miliona ljudi na godišnjem nivou.
Nastavak teksta možete pročitati u 32. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
