Naša voljena TV porodica

„Dok gledamo sitkom, mi gledamo sebe, a kada ga raščlanjujemo, postajemo svesniji od čega smo napravljeni“, navode teoretičari TV žanrova. Zato možemo da kažemo da sitkom nije samo priča o fiktivnim junacima u TV epizodama od dvadesetak do trideset minuta, to je najpre priča o nama i o društvu u kom živimo

Televizija je doživela ekspanziju u Americi posle Drugog svetskog rata. Godine 1941. direktor glavnog proizvođača televizora Dejvid Sarnof predvideo je da će preseljenje stanovništva iz centra grada u predgrađa pratiti potreba za zabavom u domu koju pruža TV. Ovo se ostvarilo desetak godina kasnije. Televizija je prvo bila prihvaćena u barovima u centru grada gde su gosti najviše gledali reprize utakmica, što je bilo analogno okupljanju na samoj utakmici, jer su mahom muškarci tamo mogli da se ponašaju i osećaju slobodno kao da su na tribinama.

Statistika kaže da je već 1955. dve trećine američkih domova imalo televizor, što je značilo približno trideset šest miliona aparata.

Sa navikama se u novom vremenu menjaju mnoge druge stvari. Recimo, kako se žene ne bi osećale zapostavljeno jer su uglavnom provodile vreme u kuhinji, nastala je tzv. američka kuhinja, a ona je podrazumevala obavezan TV aparat na radoj površini ili na posebnoj polici. Televizija je počela da se obraća ženama kao najvećim konzumentima i simbolima doma. Reklame su nudile svašta, kao u doba radio-prijemnika (TV žanr sapunska opera dobio je naziv prema reklamama za sapune i kućnu higijenu koje su se emitovale u okviru radijskih serija koje su slušale domaćice).

Podržavajući vladajuću ideologiju koja favorizuje porodičnu zajednicu i želeći da svim članovima domaćinstva istovremeno ponudi zabavu okupljajući ih pred ekranom, televizijske stanice počinju da govore o televizijskim porodicama. Bilo je jasno Amerikancima da je sitkom žanr veoma pogodan za emitovanje na televiziji pa tada popularne radijske komedije situacije premeštaju u novi medij. Gotovo cela radnja smešta se u dnevni boravak, čime se oponaša situacija u kojoj se nalaze sami gledaoci. Kako bi publiku držali što bliže svom programu, televizije epizode emituju svakodnevno. A scenario su pisali poznati pisci, uglavnom danas za sutra.