Mnoge kompanije prate trendove, a one koje ih postavljaju odlikuje to što su spremne na neuspeh – jer su projekti ili koraci na koje se odlučuju često vrlo rizični. Ako ste spremni da tolerišete određeni procenat neuspeha i svega što on povlači sa sobom, kao i da izdvojite neophodne resurse, možete biti ispred većine konkurenata. Ljudi nastoje da se ne izlažu riziku, to im je u prirodi. Mi smo uvek rizikovali, a sada to radimo više nego ikad
Broj igrača Top Eleven, video-igre u kojoj se oprobavate kao fudbalski menadžeri, premašio je 120 miliona. Za tvorca igre, kompaniju Nordeus, zaposleni kažu da je bolja od Googlea, a u toj oceni se slaže i američki magazin Forbes. Nordeus danas zapošljava više od 160 stručnjaka u kancelarijama u Dablinu, Londonu, Beogradu, Skoplju i San Francisku. To što je reč o kompaniji iz Srbije, iznenadi mnoge.
Nova ekonomija: Za pet godina ste napravili veliki poslovni bum. Kad se to tako kaže, neko bi mogao da stekne utisak da se to desilo „preko noći“. Kako se to odigralo u vašem slučaju?
BM: Beskonačan rad, upornost i istrajnost. Tako se „desilo”. Naravno, ima tu i znanja koje je neophodno da bi se uradile stvari, ali bez mnogo rada i istrajnosti, ništa od toga. Uspeh „preko noći“ je u našem slučaju podrazumevao gotovo dve godine neprospavanih noći i stalnog rada.
NE: Šta je „keč“ sa igricama, zašto su postale popularne toliko da je to danas jedna od vodećih industrija?
BM: Igre su po definiciji zabava. Zabava, odnosno igra oduvek je bila sastavni deo života čoveka. Zahvaljujući napretku tehnologije, pojavio se medij koji je omogućio da kompjuterske igre budu izrazito bitan deo zabave. Poslednjih godina, kako je visoka tehnologija postala zaista pristupačna, najviše zahvaljujući pametnim uređajima, taj medij se proširio i ušao gotovo u svaki dom. Ja bih samo tome pripisao činjenicu da je danas verovatno najbolje vreme u istoriji igara, jer dostupnost i tržište nikad nisu bili veći.
NE: Mnogi roditelji će se, međutim, upitati i koja je korist za njihovu decu od igranja igrica.
BM: Pa evo, jednog dana, recimo, mogu od toga da žive (smeh). Igara ima različitih. Moje iskustvo je da su one većim delom zabava koja može pozitivno da utiče na kognitivne sposobnosti, motoriku i sposobnosti uma. Igre koje izlaze iz Nordeusa poštuju norme vezane za nasilje i druge potencijalno sporne sadržaje. Top Eleven je igra koja promoviše fudbal, sport. Među našim igračima i nema mnogo maloletnika. Kao otac mogao bih da kažem da su koristi od igara mnogo veće od mogućih problema. Naravno, u svemu treba biti umeren. I vodu ako pijete po ceo dan, neće vam biti dobro. Uz umerenost i sadržaj prilagođen uzrastu, ne bi trebalo da bude problema.
NE: Veliku pažnju privukla je saradnja za legendarnim portugalskim trenerom Žozeom Murinjom. Kako je došlo do te saradnje i zašto baš Murinjo?
BM: Murinjo je bio naš prvi izbor. Istraživanje koje smo sproveli pokazalo je da je on „taj“, da je ubedljivo najpopularniji među fudbalskim fanovima, neprikosnoven u trenerskom svetu. To su bili razlozi da se odlučimo baš za njega. Osim toga, sve to isto Top Eleven je počeo da predstavlja u svetu fudbalskih igara kao najpopularnija, najbolje ocenjena i najbolje komentarisana igra, tako da je nekako išlo najbolje sa najboljim.
NE: Imate proizvod iz Srbije koji konzumira verovatno najveći broj ljudi globalno. Da li u današnjem poslovnom okruženju uopšte ima nekog značaja to što je Nordeus kompanija iz Srbije?
BM: Kada smo počeli da radimo, bili smo prvi i jedini odavde, bar što se tiče igara. Srbija tada još nije bila na spisku zemalja koje podržavaju Facebook, Google i Apple. Mi smo sve to rešili sa njima i probili led. Mislim da sada nema naročitih prepreka da neko odavde radi ovaj posao, a i ako ih ima, rešive su. Pošto ovim eko-sistemom dominira nekoliko zemalja, ljudi se često iznenade kada se na mapi pojavi neka nova, poput Srbije, ali to su prijatna iznenađenja i do sada nam u poslu nije smetalo to što smo odavde. Lepota našeg posla i jeste u tome što nismo vezani za određenu zemlju. Nema granica, nema birokratije, proizvod plasirate gde hoćete i sve je to bitno drugačije nego u drugim vrstama posla, na našu veliku sreću.
NE: Dosta se u poslednje vreme govori o preduzetništvu mladih, a pojmovi poput startapa su došli u fokus. Da li je moguće danas započeti biznis od nule i napraviti nešto veliko i šta je potrebno, osim onog velikog rada koji je već pomenut?
BM: Drago mi je što je ta tema sve više zastupljena. To je globalni trend za kojim mi, kao i u mnogim drugim stvarima, kasnimo, ali opet nismo potpuno na marginama. I sami se trudimo da pomognemo kad god je to moguće. Na primer, podržavamo organizaciju SEE ICT (organizacija za promociju i podršku biznisa i startap kulture – prim. aut) i stanje je, iz mog iskustva, mnogo bolje nego što je bilo pre nekoliko godina. Da li može od nule?
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetčetvrtom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
