Do pre nekoliko godina, radna biografija u specijalnoj formi slala se na konkurse za posao i na osnovu nje bi poslodavci vršili prvi krug selekcije. Praktično, na osnovu ta dva lista ili dve strane u PDF-u vršio bi se odabir kandidata za sledeći krug. Međutim, danas CV više nije potreban jer je vaša biografija već u sajber prostoru
Profil na mreži LinkedIn je sve što poslodavca zanima. Tamo nema preterivanja i preuveličavanja kada je karijera u pitanju, ne može se tek tako napisati radno iskustvo u firmama i kompanijama u kojima niste radili. Generalno, prisustvo sve većeg broja ljudi na društvenim mrežama korisno je za sektor koji vrši odabir kandidata.
Pre samo deset godina, društvene mreže nisu doživljavane kao mesto gde se može pronaći posao ili kontakt koristan za zaposlenje. Mreže, pre svega Fejsbuk, Instagram, pa čak i LinkedIn koji je osnovan još 2003. godine, doživljavane su kao mesto za zabavu, druženje ili nešto gde treba imati „pasivan“ profil.
Danas je to sasvim drugačije. Nove generacije zrele za prve poslovne izazove uveliko su na mrežama, neki nikada nisu ni imali CV u vordu, a i šta će im kada sve ima na njihovim mrežama. A šta je poslodavcu važno? Tačnije, sektoru koji vrši selekciju kandidata? Radno iskustvo, pozicija, provedeno vreme na tom poslu? Ima na LinkedIn-u. Kakav je kandidat privatno, da li je društven, timski igrač ili individualni, može se pročitati dosta sa Instagrama ili TikTok-a.
Ovakav vid selekcije posebno je važan poslodavcima koji traže kreativne ljude, koji traže nešto što se ne meri lako, brojkama. Uostalom, agencije koje se bave isključivo odabirom idealnog kandidata, a koje angažuju poslodavci kao spoljne saradnike, kandidate danas, dvadeset i druge godine 21. Veka, pretražuju prvo na LinkedIn-u.
Tek kada iščitaju tamo šta ih zanima, idu dalje, dublje ulaze u ličnost osobe. Bilo je pitanje vremena kada ćemo svi biti na udaru poslodavaca i njihovih poslovnih ponuda koje šalju na inboks, a ta praksa primećena je unazad pet godina kod nas, a u svetu i duže.
Ovo nije samo korisno za poslodavce koji već na prvom razgovoru mogu da poznaju kandidata daleko bolje nego pre dvadeset godina kada su sliku o budućem zaposlenom sticali na osnovu crno-bele fotografije i CV-ja na dva papira A4 formata. Korisno je i za kandidate jer bivaju pozivani od zainteresovanih poslodavaca, a u toj poziciji daleko je lakše pregovarati o uslovima prelaska u drugu kompaniju.
I u Srbiji postoji mnogo agencija koje se bave pronalaženjem kandidata u ime firmi, kompanija ili agencija. Pretražuju ništa drugo nego mreže u potrazi za idealnim kandidatom.
I da ne bude nedoumice, ovo ne važi samo za mlade na početku karijere. Godine nisu bitne jer se danas već nekako podrazumeva da svi, pa čak i penzioneri, imaju profile na društvenim mrežama. A čim ste tamo, možete biti selektovani.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs