Ne verujem u Boga, tako da ne verujem u AGI

Početkom prošle godine, Artur Menš je imao 30 godina, još uvek je bio zaposlen u Gugl jedinici, a veštačka inteligencija je tek počela da se razvija u javnoj svesti kao nešto više od naučne fantastike. Od tada, takozvana generativna veštačka inteligencija postala je tehnološko otkriće o kome se najviše govori. A startap zbog koga je Menš napustio Gugl da bi ga osnovao, sad je star godinu dana i procenjen je na nešto više od dve milijarde dolara

Artur Menš (Arthur Mensch) osnovao je francusku startap kompaniju Mistral AI koja, smatraju stručnjaci, ima potencijal da postane evropski rival kompanijama kao što su Open AI i Gugl u oblasti veštačke inteligencije i zato je podržana od strane evropskih lidera koji teže ka tome da zaštite evropsku kulturu i politiku.
Ovaj 31-godišnjak stekao je publicitet jer je kompanija koju je osnovao sa dva prijatelja sa koledža u Parizu postala jedna od najperspektivnijih tehnoloških kompanija na svetu – i najpopularnija u Evropi.

Dodatni publicitet stekao je početkom aprila kada se u intervjuu za The New York Times svojim stavovima u potpunosti ogradio od dominantne retorike vodećih tehnoloških lidera. Menš je rekao da se oseća neprijatno zbog verske fascinacije generativnom veštačkom inteligencijom koja vlada u Silicijumskoj dolini.

„Cela AGI retorika je o stvaranju Boga“, rekao je u intervjuu. „Ne verujem u Boga. Ja sam ateista. Tako da ne verujem u AGI.“

Osvrnuo se zapravo na komentare Ilona Maska i Sema Altmana koji su rekli da će veštačka inteligencija postati pametnija od ljudi, što bi moglo dovesti do negativnih posledica po čovečanstvo.

Druge ličnosti u tehnologiji idu još dalje i stvaraju novu religiju oko veštačke inteligencije.

Neposrednija pretnja od AGI-a, rekao je Menš, jeste ona koju tehnološki giganti nameću kulturama širom sveta.

„Ovi modeli proizvode sadržaj i oblikuju naše kulturno razumevanje sveta“, rekao je Menš. „I kako se ispostavilo, vrednosti Francuske i vrednosti Sjedinjenih Država razlikuju se na suptilne, ali važne načine.“

Menš ponavlja široko rasprostranjenu zabrinutost globalnih lidera da bi tehnološki giganti poput Majkrosofta i Gugla mogli da kontrolišu industriju veštačke inteligencije. Ova dominacija bi mogla dovesti do globalnih AI standarda koji su u sukobu sa kulturom i vrednostima drugih nacija.

Ko je Artur Menš?

Startap Mistral AI, koji su u aprilu 2023. suosnovali Artur Menš, Gijom Lampl i Timoti Lakroa, u februaru je procenjen na dve milijarde dolara.

Menš se školovao na pariskoj École polytechnique, nakon čega je proveo skoro tri godine u DeepMind-u, Guglovoj AI laboratoriji. Suosnivači su takođe sticali iskustvo u američkim kompanijama. Gijom Lampl, naučni direktor Mistrala, jedan je od kreatora jezičkog modela LLaMA koji je Meta predstavila u februaru. Timoti Lakroa, tehnički direktor Mistral AI, bio je istraživač u Meta.

Najava drugog kruga finansiranja Mistrala AI usledila je dva dana nakon što su države Evropske unije postigle sporazum o prvoj regulaciji korišćenja veštačke inteligencije. Francuska i Nemačka su se snažno zalagale za to da obezbede da želja EU da što pre reguliše sisteme veštačke inteligencije ne ometa inicijative mladih evropskih kompanija u tom sektoru.

Evropska unija je u martu donela Zakon o veštačkoj inteligenciji. To je prvi veliki pokušaj da se ljudi zaštite od rizika od veštačke inteligencije.

Krajem februara Menš je predstavio Mistral Large, novi AI model koji nudi performanse bliske performansama vodećeg GPT-4, iz OpenAI-a, kreatora ChatGPT-a.

Startap takođe pokreće sopstvenog pomoćnika, Le Chat (igra francuske reči za mačku). Mistral AI je najavio partnerstvo sa američkim gigantom Majkrosoftom za distribuciju svojih modela kompanijama. Ali Menš ostaje pri svojoj odlučnosti da bude „nezavisan, evropski igrač“.