1. Imajući u vidu da se Evropa nije oporavila od ekonomske krize i da ju je „zatekla” ukrajinska kriza, kada je reč o Srbiji, može li se reći – da smo kojim slučajem birali, ne bismo izabrali gori trenutak za početak pregovora o pridruživanju sa Evropskom unijom?
Za Srbiju nema dobrih trenutaka, okolnosti su uvek takve da nama izgledaju kao da su loš trenutak, ili one to objektivno i jesu. Rekao bih da je kriza u Ukrajini doprinela sklonosti Evropske unije da brže intergiše zemlje Zapadnog Balkana.
2. Zbog čega?
Iz sasvim jasnih geopolitičkih razloga: hoće da izbegnu ili potisnu narastanje ili bujanje uticaja Rusije na našem prostoru. I jedan od načina jeste da budete u tom evropskom članstvu. Ukrajinska kriza je doprinela tome ne da se snize kriterijumi, nego će se smanjiti sumnja da treba odlagati prijem Zapadnog Balkana veoma dugo, kao što je to bio slučaj sa Turskom. Tako posmatrano, ukrajinska kriza sa stanovišta interesa Srbije da ubza evrointegracije je povoljan trenutak.
3. Koliko je povoljno to što se sada kao pitanje postavlja moguće uslovljavanje Brisela da Srbija uvede sankcije Rusiji, ili da se što pre usklade spoljne politike?
U tom kontekstu, po Srbiju je nepovoljno ono što se dešava na unutrašnjopolitičkom planu, gde postoji podvojenost. Jedni su za, drugi su protiv Evropske unije. Jedni su previše naklonjeni aranžmanima sa Rusijom, drugi kažu da nam je u tom pogledu Evropska unija važniji partner. Dakle i vlasti i opozicija moraju da imaju u vidu koliko je delikatna situacija kada se određuju prema spoljnoj politici.
4. Šta će da presudi?
Do sada smo čuli da uslovljavanja nema i da ćemo postepeno prilago]avati spoljnu politiku. S druge strane, Rusija očekuje da sankcije ne uvedemo. Mi i nismo članica Evropske unije da bismo bili deo dogovora o sankcijama. Nama će verovatno nalagati da pratimo tu politiku, ali verujem da se neće ići tako daleko da nam se kaže – ako to ne uradite, nećete biti kandidat. Tim pre što se može očekivati da će se i situacija u Ukrajini smiriti.
5. Rekli ste da je Evropska unije uvidela važnost Zapadnog Balkana. Čini se da je tu sada ključnu ulogu preuzela Nemačka, imajući u vidu da je upravo Angela Merkel sazvala samit lidera Zapadnog Balkana.
Očigledno da je pre svih Angela Merkel, koja predvodi najmoćniju zemlju EU, na duži rok rekla – mi smo ti koji zagovaramo politiku ulaska Zapadnog Balkana u Evropsku uniju i mi smo ti koji ćemo pomoći i koji ćemo oblikovati Zapadni Balkan. Oblikovanje će se dominantno svesti na zahteve da se razvija saradnja unutar Zapadnog Balkana, što je veoma dobro, jer to večito ratovanje ništa nikada dobro donelo nije.
6. Da li su lideri regiona shvatili poruku da zajedno mogu da urade više za svaku zemlju pojediničano i time za ceo region?
Na Zapadnom Balkanu raste uverenje da više postižete kooperacijom, nego konkurencijom. Da igre između država bilo gde, a posebno na Zapadnom Balkanu, nisu igre sa nultom sumom – da bih ja dobio, vi morate da izgubite, već su to igre sa pozitivnom sumom, dobijate i vi i ja. To vidimo iz istorije, ali i sada kroz ekonomske odnose – Zapadni Balkan je do te mere pocepan, da nijedna od država nema dovoljno resursa za bilo šta ozbiljnije da uradi: proizvede, izveze i da bude konkurentna. Ako hoćete da budete ozbiljan igrač, regionalno i svetski, vi morate da se udružite. To je veoma sazrelo i to se može nazreti u stavu tekuće srpske politike prema pojedinom stavovima iz Bosne, koji na neki način mogu da se označe kao stavovi koji bi vodili ka daljoj dekompoziciji BiH. Zvanična politika Srbije ne samo da je suzdržana prema tim tendencijama nego, naprotiv, radi na tome da to bude potisnuto i da se od toga stvori saradnja.
7. Da li je opravdano mišljenje da je nakon susreta u Berlinu Srbija stavljena u prvi plan, kao vodeća zemlja na ovom prostoru?
Sa jedne strane, to se može smatrati prirodnim odzivom na stanje stvari: Srbija jeste najmnogoljudnija zemlja na ovom prostoru, ali mislim da će se i Nemačka i EU uzdržati od toga da nekoga ovde nazovu liderom, vođom. Zašto? To izaziva podozrivost i na Zapadnom Balkanu niko neće da bude vođa. Maksimalno šta hoće, jeste da se sa drugim kooperira. Bar bi tako trebalo. Mi u Srbiji ističemo da je Beograd centar Zapadnog Balkana, ali ne u smislu da će nam neko reći – vi ste sada ti koji modelirate Zapadni Balkan. Poltika EU prema Zapadnom Balkanu biće takva da će države posmatrati kao ravnopravne partnere i tada od kooperacije imate najviše. Vi u kooperaciji bilo kada u životu dobijate više ako drugu stranu posmatrate kao ravnopravnog partnera, nego kao stranu nad kojom imate neku vrstu prevlasti.
8. Kako razumete to da još nisu započeli zvanični pregovori i otvaranje poglavlja, iako je ranije bilo najava da će prva poglavlja biti u oktobru?
Za sada bih rekao da je to tehnička stvar jer će EU u pregovorima za članstvo staviti u prvi plan harmonizaciju sa zakonima, standardima – suštinom EU i to su tehničke stvari. Naravno, za to vam je potrebna politička podrška i opredeljenost da se sa tim počne. To što je rečeno da će da bude u septembru, oktobru i što se odlaže za januar, februar, ne znači da ima dublji politički značaj ili razlog.
Nastavak teksta možete pročitati u četrnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
