Centri za karijerno vođenje i savetovanje nisu tu da nam kažu koji je
posao najbolji za nas, već da nam pomognu da to sami shvatimo. Tu su da
nas nauče da sami vodimo svoju karijeru na najbolji mogući način.
Celoživotno učenje je nešto što je neophodno, a karijera treba u životu
da donosi radost
Posao koji se radi čitavog radnog veka, od prvog radnog dana do
penzije, više ne postoji. Stručnjaci preporučuju da sopstvenu karijeru
shvatimo kao nešto što će se neprestao menjati, a što se bolje
prilagođavamo, lepše ćemo proći prilikom traženja i menjanja posla.
Srbija je 2010. godine dobila Nacionalu strategiju za karijerno vođenje
i savetovanje, ubrzo i Akcioni plan za njeno sprovođenje. Cilj ove
strategije je da se napravi sistem, koji će fukcionisati na svim nivoima
i imati podršku države, poslodavaca i nevladinog sektora, koji će,
takođe, biti dostupan svima.
Jedan od autora Strategije, dr Iskra Maksimović, inače profesorka
Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže da smo na
dobrom putu da jednog dana karijerno savetovanje postane redovna praksa.
„Moja očekivanja su da Tempus proizvede standarde karijernog vođenja i
savetovanja za Srbiju za nivo visokog obrazovanja. Mi sada imamo
Strategiju, ali nemamo mehanizme za njenu realizaciju, nemamo standarde i
metodologiju rada. Strategija je predvidela četiri velika programa i to
prema uzrastu: za učenike i mlade do 14 godina, od 14 do 19, od 19 do
24 i od 25 do 30 godina, odnosno za sve odrasle. Mislim da je u ovom
trenutku najpotrebnija standardizacija dva programa i to ona dva koja će
se baviti decom u osnovnim i srednjim školama.“
Vesna Čekić, načelica Odeljenja za profesionalu orijentaciju i
planiranje karijere u Nacionalnoj službi za zapošljavanje kaže da je ova
institucija prepoznala potrebu pojedinaca za karijernim vođenjem i
savetovanjem još u prošlom veku. „Karijerno vođenje je celoživotni
proces i zahteva aktivno učešće svih partnera, ne samo onoga o čijoj se
karijeri radi. Tu se uključuju i oni koji su u obrazovnom procesu, ali i
poslodavci i državne institucije kao što je naša. Naših korisika je
mnogo, ali se ipak trudimo da im pomognemo da se, na osnovu
individualnih planova zapošljavanja, uključe u odgovarajuće programe i
mere za aktivno traženje posla. Psihološka procena i psihološko
savetovanje su usluge koje su veoma dragocene za planiranje karijere, .“
Beogradska otvorena škola takođe je učestvovala u izradi Strategije, a
sada je aktivna u njenom sprovođenju. Promovisali su koncept karijernog
vođenja i savetovanja i okupili stručni tim koji se bavio izradom
incijalnog teksta Strategije. Jelena Manić Radoičić, koordinatorka
Centra za vođenje karijere i savetovanje u BOŠ- u, objašnjava da u tome
ulogu imaju i lokalni mobilni timovi za karijerno vođenje i savetovanje.
„ To je sveobuhvatni sistem podrške koji treba da pomogne pojednicu da
postane menadžer svoje karijere. Kod nas se o izboru profesije u
najboljem slučaju sa decom razgovara u sedmom ili osmom razredu osnovne
škole. Međutim, u nekim zemljama Evrope je praksa da se karijerno
vođenje započne čim počne obrazovanje. Lokalni mobilni timovi su
osnovani zahvaljujuću USAID- u i obuci koja je bila organizovana za
predstavnike različitih institucija sa lokalnog nivoa, kao što su
osnovne i srednje škole, fakulteti, lokalne Kancelarije za mlade,
filijale NSZ- a, itd. BOŠ se pridružio toj inicijativi i pomogao
mobilnim timovima da realizuju svoj rad. U praksi je to značilo da su
mladima iz različitih gradova i opština pružane informacije o
mogućnostima njihovog daljeg obrazovanja ili zapošljavanja.
Predstavljano im je šta se očekuje na lokalnom tržištu rada. Mi smo se
trudili da mladima pružimo i mogućnost da odu i posete kompanije koje
posluju u njihovoj zajednici i tako dobiju uvid kako u praksi izgleda
baviti se nekim poslom. Praksa je pokazala da mladi sve više odlaze u
Kancelarije za mlade, pa smo se potrudili da u taj prostor dovedemo
karijerne savetnike.“
Stručnjaci kažu da je najbitnije da se mladima prenese poruka da je
celoživotno učenje nešto što je neophodno i da karijera treba da bude
nešto što će im u životu donositi profesionalno ostvarenje i radost
pored, naravno, materijalnih mogućnosti za egzistenciju. Karijerni
savetnici uče mlade da preuzmu odgovornost, da nauče da donose odluke,
da snose posledice tih odluka i da iz svakog izbora nešto nauče, pa
makar to bio i pogrešan izbor. „I dalje veliki broj mladih želi da po
svaku cenu nađe siguran posao i dalje teže ka zapošljavanju u državnim
preduzećima, gde očekuju da će raditi do penzije. Mi se trudimo da im
predočimo i druge opcije, one sa drugačijom perspektivom za razvoj
karijere“, dodaje Jelena Manić Radoičić iz BOŠ-a.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs