Nemaju svi iste šanse i to zabrinjava

Uzrok visoke nejednakosti u Srbiji nisu ni penzije ni poreski sistem, nego velika pravna nesigurnost i povezanost privrednih i političkih elita, što dovodi do raslojavanja u samom privrednom sistemu i  izaziva ukidanje jednakih šansi za sve. Siromašniji slojevi više nemaju jednak pristup ni kvalitetnom obrazovanju niti lečenju

„Od kada smo počeli da sprovodimo SILC anketu 2013. godine pa nadalje, uvek smo pri evropskom  vrhu po nejednakosti dohotka, u neslavnoj grupi sa Bugarskom, Crnom Gorom, Litvanijom. Do tada se za merenje nejednakosti koristila anketa o potrošnji domaćinstava koja je pokazivala znatno nižu nejednakost, otprilike na nivou proseka EU. Po sadašnjoj statistici mi smo oko pet procentnih poena iznad proseka EU, odnosno imamo veću nejednakost, a 14,7 poena iznad zemlje sa najmanjom nejednakošću u EU, Slovačke“, kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, u razgovoru za „Novu ekonomiju“.

Šta nejednakost znači za društvo?

Nejednakost ima važne posledice na društveni i ekonomski razvoj. Aspekt nejednakosti koji najviše zabrinjava je nejednakost mogućnosti. To znači da deca koja su u materijalno lošijem položaju, imaju manje šanse da uspeju u društvu nego pre 50 godina, u vreme socijalizma. Kada se pogledaju merenja nejednakosti i u Zapadnoj Evropi i skandinavskim zemljama, najveći efekti na smanjenje nejednakosti odnosno Džini koeficijenta, nisu ostvareni kroz poreze, mada oni pomažu, već kroz politike obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite. Mi na to pokušavamo da stavimo akcenat.

Sa stručnog stanovišta otvaraju se dva pitanja. Prvi je problem merenja nejednakosti kada se prešlo sa APD (Anketa o potrošnji domaćinstava) na SILC anketu. Gordana Matković je u svom radu postavila pitanje u kojoj meri SILC obuhvata prihode najsiromašnijih. SILC je pravljen po evropskim standardima, a posebno u Zapadnoj Evropi nema toliko sive ekonomije i mnogo je manje ljudi koji zavise od poljoprivrede. Mi smo u našoj studiji prihvatili da je obračun nejednakosti na osnovu SILC metode adekvatan i razmatramo drugi aspekt, a to je tvrdnja profesora Arandarenka, Žarković i njihovih koautora da je nejednakost u Srbiji dominantno posledica poreske, penzijske i socijalne politike, a ne posledica tržišnog dohotka.

Da li to znači da poreski i penzijski sistem uzrokuju nejednakost u Srbiji?

Ne, i to se veoma lako može videti na osnovu komparativnih podataka, pod uslovom da analizu sprovedete valjano i nepristrasno. Eurostat daje podatke o raspoloživom dohotku prema kome mi imamo Džini koeficijent nejednakosti među najvećim u Evropi. Međutim, Eurostat takođe daje i podatke o efektima penzija i socijalnih transfera na smanjenje nejednakosti, gde se vidi da penzijski sistem Srbije više smanjuje nejednakost u odnosu na zemlje regiona ili prosek EU. Međutim, naše kolege iz nekog razloga potpuno ignorišu ove javno dostupne podatke Eurostata i umesto toga referenciraju relativno marginalnu studiju MOR (Međunarodna organizacija rada) iz 2015. godine koja tvrdi da penzijski sistem Srbije daleko manje smanjuje nejednakost od drugih evropskih zemalja. Što se tiče poreskog sistema, otežavajući faktor je da Eurostat ne objavljuje podatke o tržišnom dohotku pre oporezivanja, tako da se efekti poreza na nejednakost ne mogu direktno analizirati na osnovu Eurostat podataka. Kao i kod penzija, i u slučaju poreza pomenuta MOR studija sugeriše mali redistributivni efekat srpskog poreskog sistema u odnosu na evropski prosek. Međutim, problem je što kolege nisu uradile validaciju podataka samog MOR izveštaja, koji zapravo pati od očiglednih kontradikcija i neuporedivosti, te se teško može smatrati adekvatnom zamenom za izvorne Eurostatove podatke. Na taj način se neosnovano diskredituju naši poreski i penzijski sistemi koji zapravo ne odudaraju od evropske prakse.

Ako nisu poreski i penzijski sistem uzroci nejednakosti, šta je onda?

Da bismo imali smislenu debatu o javnim politikama treba nedvosmisleno otkriti uzroke nejednakosti. Po onome što smo mi videli to niti su poreski sistem niti penzije, već je zapravo visoka nejednakost našeg raspoloživog dohotka dominantno uzrokovana visokom nejednakošću tržišnog dohotka pre oporezivanja i socijalnih transfera. Inače i Branko Milanović potencira nejednakost tržišnog dohotka kao vodeći uzrok nejednakosti u zemljama u razvoju poput Srbije. U zemljama u razvoju vladavina prava nije na nivou razvijenih zemalja, čime se stvaraju netransparentne, netržišne barijere za slobodan ulazak u profitabilne delatnosti, stvaraju se međuzavisnosti između privrednih i političkih elita, nastaju zaštićene rentijerske oblasti poslovanja, što vodi raslojavanju i povećanju nejednakosti.  Kada imamo saznanje da je nejednakost u Srbiji dominantno uzrokovana nejednakošću koja nastaje u samom privrednom sistemu, to nam onda daje potpuno drugačiji smer gde kao društvo treba da delujemo.