Nenad Milosavljević i Državni posao

Ideja da na jednom mestu budu okupljeni vojvođanski autonomaš komunističkih uverenja, koji se pored posla u državnoj upravi bavi prodajom pilića cverglana, zatim Bosanac iz Krajine koji je učestvovao u akcijama tokom rata u Jugoslaviji i „zeleni“ diplomac privatnog falkulteta koji je u državnu službu zaposlen preko debele veze, bila je dovoljno sumanuta da je jednostavno morala da uspe. Danas su Đorđe Čvarkov, Dragan Torbica i Boškić likovi koje mnogi obožavaju. Neki zato što se sa njima identifikuju, a neki baš naprotiv – zato što misle da sa njima nemaju mnogo toga zajedničkog

Nedavno ste prodali licencu Bugarima, pa se sada u toj zemlji emituje njihova verzija Državnog posla. Kako je do toga došlo?

Dejan Ćirjaković: Jedan moj prijatelj je sa svojim drugarima pratio ono što mi radimo, a pošto se inače bavi pozorištem i reklamama, palo im je na pamet da probaju da naprave tamošnji Državni posao, pošto su prilike slične kao i ovde. Njima je to bilo zanimljivo i odlučili su da naprave nekoliko epizoda i da to prikažu na bugarskoj televiziji. U slučaju da prodaju bugarskoj televiziji, oni bi pregovarali dalje sa televizijom Vojvodine koja poseduje emisiju. Po meni je bugarski Državni posao za nijansu i bolji od našeg.

Nikola Škorić: Imaju dobru kancelariju.

Dejan Ćirjaković: Kancelarija je brutalna!

Nikola Škorić: Ali to je Evropska unija.

Dejan Ćirjaković: Imaju državni posao u Evropskoj uniji.

Ovog meseca slavite dve godine emisije. U početku ste stekli lokalnu popularnost, koja se potom proširila i u ostatku zemlje. Jeste li pravili neke ustupke u pogledu tematike da biste to postigli?

Dimitrije Banjac: Zanimljivo je da nismo pravili nikakve ustupke vezane za lokalna pitanja i da je to prošlo. Mi pominjemo, recimo, staru poslastičarnicu u koju se izlazilo nekada na korzou, tako da nije bilo ustupaka, a opet su nas razumeli i drugi kojima to nije poznato. Pominjemo lokalna mesta…

Dejan Ćirjaković: Pa i lokalne događaje čak.

Nikola Škorić: Ono što izađe iz nas, to je to, nije sad da radimo nešto promišljeno. Suština je da humor uglavnom proizlazi iz subverzivnosti, kao što su njuzovci, mi, ima i dosta duhovitih blogova, i to se vidi.

Dejan Ćirjaković:  Da, to je nešto što je čisto narod „izgurao“. Dakle, bez velike reklame, bez bilborda, bez neke velike podrške.

Da li je svakodnevica plodna za vas? Ili su zahvalnije neke mentalitetske teme, stereotipi i naš karakter?

Dejan Ćirjaković: To kod nas nekako dolazi u naletima. Ovde se dešavaju čuda i ludila i onda bude jako zanimljivo baviti se time, ali se sa druge strane ponekad malo i umorimo od politike i onda pređemo na taj mentalitet, koji je uvek zanimljiv.

Dimitrije Banjac: Sad smo napisali jedan broj epizoda u kojima uopšte nema dnevne politike.

Nikola Škorić: Teško je stalno pratiti dnevne vesti jer u jednom trenutku bukvalno počne da ti izbija para na uši od svega toga. A sa druge strane, bude ponekad i vrlo teško iskarikirati našu realnost, to je već karikatura.

Dejan Ćirjaković: Da, neke stvari su jednostavno preglupe.

Šta vam najteže pada na snimanju? Da li su to napadi smeha, kao što smo imali prilike da vidimo u nekim specijalima sa snimanja?

Dejan Ćirjaković:  Pa da, to je. Zato što je Dimitrije (tumači ulogu glavnog arhivatora Đorđa Čvarkova  -prim.aut) đubre i on čim vidi da je mene malo uhvatio smeh, on to isto ponavlja sledećih pola sata i ja ne mogu uopšte da se saberem.

Dimitrije Banjac: Ali to je negde i najbolji deo tog posla.

Dejan Ćirjaković:  Da, uđeš u to kolo smeha i onda nema nazad, to je gotovo, tada šta god da se desi, tebi je opet smešno. Naš reditelj je inače jako nervozan čovek, on to ne voli, on voli da sve ide po planu, a onda mu Dimitrije kontrira (smeh). Pozdrav Piletu!

Nikola Škorić: Pritom mi sve radimo na prvu. Mi nismo profesionalni glumci i taj prvi ili drugi pokušaj, to je to, ne ponavljamo, jer to onda više nije ta energija, ne možemo da se ubacimo u isto raspoloženje.

Koji biste još format probali da radite?

Nikola Škorić: To bi bio ili neki brutalan skeč program, kao što je Saturday Night Live, ali da imamo ugodnost te produkcije, ili neki sitkom. Kod nas je bilo pokušaja sitkoma, ali nikada ništa nije zaživelo.

Dejan Ćirjaković:  Osim „Vile Jelene“.

Nastavak teksta možete pročitati u trinaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“