Cilj je stabilno snabdevanje gorivom
MOL grupa prisutna je u Srbiji pune dve decenije. Za to vreme, kompanija se razvila u jednog od vodećih učesnika u trgovini naftnim derivatima, ali se kao i svi ostali, u poslednjih nekoliko godina suočava s...
Stjuart Dajmond, autor knjige „Dobiti više: kako pregovorima postići ciljeve u stvarnom svetu” predavač je veštine pregovaranja na više univerziteta u SAD, zatim u brojnim kompanijama poput Gugla, a predaje čak i američkim „mornaričkim fokama” i kolumbijskoj vojsci u pripremama za razoružavanje terorista. U razgovoru za Novu ekonomiju kaže da nezainteresovanost za saradnju i nepoverenje sprečavaju protok informacija i ideja, što smanjuje inovacije i privredni rast.
Na predavanju koje ste održali poslovnim ljudima u Beogradu, rekli ste da Srbija gubi godišnje dve milijarde evra. Zbog čega?
Kada ljudi ne veruju jedni drugima, gubi se vreme na svađe oko nečega što je prošlo i jedni drugima ne daju najbolje ideje. Zbog toga nema inovacija i manji je privredni rast. Postoji jasna korelacija: što je slabije poverenje, slabija je privreda.
Prema našim istraživanjima, Srbija kao i ceo region imaju veoma nizak nivo poverenja. Taj nivo poverenja je ispod 20 odsto u poređenju sa npr. Švedskom, gde je preko 65 odsto, ili Švajcarskom gde je 60 odsto. To znači da Švajcarska ili Švedska urade mnogo više interakcijom između ljudi nego Srbija. I to je merljivo. Na osnovu podataka Svetske banke, Evropske centralne banke i Pew fondacije, zaključili smo da Srbija izgubi godišnje pet odsto BDP-a, što je oko 2,1 milijardu evra. To je ekvivalent 400.000 radnih mesta, više nego ukupan izvoz četiri najveće izvozne grane, ili ceo obrazovni sistem. Način da se to promeni je da postoji model i vođstvo zbog kojih će ljudi biti spremniji na saradnju.
Između ostalih, savetovali ste i vlade nekih istočnoevropskih zemalja. Da li one imaju iste problem kao i Srbija?
Savetovao sam vlade Belorusije, Moldavije, Kazahstana, Uzbekistana, Ukrajine, radio sam i u Moskvi… I svi imaju slične problem kao Srbija.
Glavni problem je nedostatak poverenja i nedostatak interesovanja da se ostvare konekcije između ljudi. Svi su zatvoreni, a tada niko ne deli informacije. Esencija svake kreativnosti je da od različitih ljudi prikupite različite ideje, da ih vrednujete i od njih napravite nešto novo. U mnogim zemljama istočne Evrope potreban je dijalog da bi se stiglo do inovacija. Istina je da su ruski naučnici došli do brilijantnih naučnih otkrića, ali šta je sa ostatkom društva. Ne možete na osnovu malog broja genijalnih naučnika tvrditi da je sve u redu.
Običan čovek u kući, na ulici, na poslu mora da nađete ljude kojima veruje. U zemljama kao što je Srbija to mora da se dešava postepeno. Pokušajte da primećujete druge ljude, pokušajte da saznate ko su, kakav im je život, pitajte ih kako su. Što više saznate o njima, bolju vezu ostvarujete.
Koji je uzrok te zatvorenosti?
Loši uzori i loši primeri. Pogledajte TV, pogledajte ljude koji su na vlasti u ovom regionu. To su konfliktni modeli. U Švedskoj imate modele saradnje. Stotinama hiljada godina ljudi su mislili da je Zemlja ravna, a onda se jednog dana to promenilo tako što su dobili drugu informaciju. Ljudima su potrebne nove informacije.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesettrećem broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
