NESALOMIVA, UPRKOS SVEMU

Narges Mohamadi, dobitnica Nobelove nagrade za mir 2023, istaknuta je borkinja za ljudska prava u Iranu. Uprkos tome što je u zatvoru gotovo neprekidno od 2010. godine, uspela je da objavljuje informacije o zlostavljanjima čak i iz zatvora. Hapšena je 13 puta, a osuđena pet puta na ukupno 31 godinu zatvora. Trenutno je u zatvoru zbog „širenja propagande“, a nedavno, sredinom juna kazna joj je produžena za još jednu godinu.

Iranska dobitnica Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi i trn u oku iranske vlade osuđena je sredinom juna na još godinu dana zatvora zbog svog aktivizma. Kako je izjavio njen advokat Mustafa Nili za AP, Mohamadi je osuđena po optužbi za propagandu protiv sistema. Prema njegovim rečima, kazna je izrečena nakon što je Mohamadi pozvala birače da bojkotuju nedavne parlamentarne izbore u Iranu, poslala pisma poslanicima u Evropi i otkrila mučenje i seksualni napad koje je pretrpeo još jedan iranski novinar i politički aktivista.
Mohamadi se trenutno nalazi u ozloglašenom iranskom zatvoru Evin, u kojem su smešteni politički zatvorenici i oni koji imaju veze sa Zapadom. Uprkos tome što je u zatvoru gotovo neprekidno od 2010. godine, što je u životu hapšena 13 puta, a osuđena pet puta na ukupno 31 godinu zatvora, nisu uspeli da je ućutkaju. Ona je novinarima uspela da u septembru 2022. uputi pismo u kome je opisala kako su žene, uhapšene tokom antivladinih protesta koji su pokrenuti nakon smrti 22-godišnje Mahse Amini, seksualno i fizički zlostavljane u zatvoru.

Napisala je i knjigu „Bela tortura: Intervjui sa iranskim zatvorenicama“, dokumentujući svoja i 12 drugih iskustava zatvorenica u samici.

Najnovija presuda, pišu mediji, odražava bes iranske vlade jer joj je u oktobru prošle godine dodeljena Nobelova nagrada za višegodišnji aktivizam. Nagradu je dobila za borbu protiv sistemske diskriminacije i ugnjetavanja žena u zemlji, a neumorno je vodila i kampanju za ukidanje smrtne kazne u Iranu, koji ima jednu od najvećih stopa pogubljenja u svetu.

Ko je Narges Mohamadi?

Mohamadi je rođena 1972. u Zanjanu u Iranu, u iransko-azerbejdžanskoj porodici. Odrastala je u Karadžu i kurdskim gradovima Korveh i Ošnavija. Pohađala je Međunarodni univerzitet Kazvin, diplomirala fiziku i postala profesionalni inženjer. Tokom svoje univerzitetske karijere, pisala je u studentskim novinama članke koji podržavaju ženska prava i već tada su počela prva hapšenja. Radila je i kao novinarka za nekoliko reformističkih novina i objavila je knjigu političkih eseja pod naslovom „Reforme, strategija i taktika“. Godine 2003. pridružila se Centru za branioce ljudskih prava, na čijem je čelu bila prva Iranka dobitnica Nobelove nagrade za mir Širin Ebadi, a kasnije je postala potpredsednica organizacije.

Godine 1999. udala se za kolegu, proreformskog novinara Tagija Rahmanija, koji je ubrzo prvi put uhapšen. Rahmani živi u egzilu u Parizu od 2012. sa njihovo dvoje dece nakon što je odslužio 14 godina zatvora, dok je Mohamadi ostala u Teheranu da nastavi svoju borbu za ljudska prava. Nisu se videli godinama.

„Tiranija se ne nameće samo u političkoj sferi. Ona koristi sve moguće poluge koje država ima na raspolaganju da institucionalizuje diskriminaciju na osnovu pola, seksualnosti, vere, etničke pripadnosti i ideološke orijentacije, posebno prema ženama. Održavanjem patrijarhalne dominacije, izradom i primenom mizoginih zakona, pa čak i fabrikovanjem lažne kulture u suprotnosti sa normama društva, ona lišava žene njihovih ljudskih i građanskih prava i nastoji da ih spreči u društvenom angažmanu. Stoga, kada žena poput mene odluči da prekrši njihove diktirane norme, mora da trpi zatvor i odvajanje od svoje dece, kao zastrašujuću lekciju za druge žene“ – Narges Mohamadi.