Cilj je stabilno snabdevanje gorivom
MOL grupa prisutna je u Srbiji pune dve decenije. Za to vreme, kompanija se razvila u jednog od vodećih učesnika u trgovini naftnim derivatima, ali se kao i svi ostali, u poslednjih nekoliko godina suočava s...
Dramski
pisac, reditelj, pozorišni upravnik i profesor Fakulteta dramskih
umetnosti (FDU) Nenad Prokić bavio se veoma uspešno svojim umetničkim
poslom godinama, a onda je ušao u politiku. Tu se negde uglavnom
završavaju umetničke biografije i počinju političke. Međutim, Nenad
Prokić nije ostao političar. Iako je jedan od osnivača
Liberalno-demokratske partije (LDP), stranku napušta 2012. godine zbog
nedostatka demokratskih procedura u stranci. Nikada nije prekinuo
profesorski angažman na FDU. Priprema neke nove predstave.
Izašli ste iz politike. Da li se sada osećate kao politički penzioner?
Ne osećam se kao politički penzioner
zato što nikada nisam ni bio političar. Ušao sam u sve to da bih video
kako to izgleda iznutra. Video sam sasvim dovoljno. U tom periodu dok
sam se ’bavio politikom’ ja nikada nisam otišao sa fakulteta. U početku
je to bilo veoma dobro, bilo je mnogo energije. Ako je LDP za nešto
zaslužan, onda je to jedan novi rečnik i o Kosovu, Evropi, Srbiji i on
je sada prihvaćen i deo je zvanične politike. Taj deo posla je završen, a
sama stranka se raspala zbog svojih unutrašnjih problema. Zbog svog
lidera i zbog toga što nije na sebi pokušala da primeni ništa od onoga
što je preporučivala društvu. S te strane su svi ti derivati Demokratske
stranke, a i sam DS, verovatno otišli u kraj svoje političke karijere i
to sasvim zasluženo, jer su izneverili principe i 5. oktobra i razloge
svog postojanja.
zato što nikada nisam ni bio političar. Ušao sam u sve to da bih video
kako to izgleda iznutra. Video sam sasvim dovoljno. U tom periodu dok
sam se ’bavio politikom’ ja nikada nisam otišao sa fakulteta. U početku
je to bilo veoma dobro, bilo je mnogo energije. Ako je LDP za nešto
zaslužan, onda je to jedan novi rečnik i o Kosovu, Evropi, Srbiji i on
je sada prihvaćen i deo je zvanične politike. Taj deo posla je završen, a
sama stranka se raspala zbog svojih unutrašnjih problema. Zbog svog
lidera i zbog toga što nije na sebi pokušala da primeni ništa od onoga
što je preporučivala društvu. S te strane su svi ti derivati Demokratske
stranke, a i sam DS, verovatno otišli u kraj svoje političke karijere i
to sasvim zasluženo, jer su izneverili principe i 5. oktobra i razloge
svog postojanja.
Ja sam se i ranije uvek nekako bavio
politikom, i u svojim dramama i kroz osnivanje asocijacija
intelektualaca… Ali, zapravo nikada nisam bio pravi političar, onakav
kakvim se to obično u Srbiji smatra. Inače u svom životu na svakih
nekoliko godina promenim dosta toga, i posao i interesovanja i mislim da
je to jedan zdrav princip.
politikom, i u svojim dramama i kroz osnivanje asocijacija
intelektualaca… Ali, zapravo nikada nisam bio pravi političar, onakav
kakvim se to obično u Srbiji smatra. Inače u svom životu na svakih
nekoliko godina promenim dosta toga, i posao i interesovanja i mislim da
je to jedan zdrav princip.
A kakvi su to političari u Srbiji?
To su ljudi koji prevashodno misle
samo na svoje interese. To je potpuno suprotno od onoga što političar
treba da radi. Čak i ako radi samo za sebe, on mora da ostavlja utisak
da to ne radi. I da se veoma mnogo bavi proizvođenjem tog utiska da ne
radi samo za sebe. A oni su toliko postali oholi i razbahatili se, da su
zaboravili na tu svoju dužnost da su oni tu izabrani od nekog drugog i
da im je dat mandat. Naprotiv, oni su mislili da su tu večni i većinu
energije ulažu u taj napor da ostanu, da prežive, da uđu u neke
koalicije koje će im omogućiti da ostanu na vlasti. Jer, navikli su da
tako žive i prosto ne mogu sebe da zamisle u nekim drugim okolnostima.
Dug je put do toga da mi dobijemo neki drugi model političara.
samo na svoje interese. To je potpuno suprotno od onoga što političar
treba da radi. Čak i ako radi samo za sebe, on mora da ostavlja utisak
da to ne radi. I da se veoma mnogo bavi proizvođenjem tog utiska da ne
radi samo za sebe. A oni su toliko postali oholi i razbahatili se, da su
zaboravili na tu svoju dužnost da su oni tu izabrani od nekog drugog i
da im je dat mandat. Naprotiv, oni su mislili da su tu večni i većinu
energije ulažu u taj napor da ostanu, da prežive, da uđu u neke
koalicije koje će im omogućiti da ostanu na vlasti. Jer, navikli su da
tako žive i prosto ne mogu sebe da zamisle u nekim drugim okolnostima.
Dug je put do toga da mi dobijemo neki drugi model političara.
Jeste li vi sve ovo predvideli ili očekivali, pa ste se na vreme sklonili iz politike?
Ja sam još od 2008. godine video da od
LDP-a nema ništa. Teško ulazim u neke grupe, ali teško i iz njih
izlazim. Mi smo osnovali LDP 2005. godine i do 2008. to je bila jedna
zdrava energija. Dolazim iz pozorišta i mogu da prepoznam pozitivne
energije. Posle ulaska LDP u manjinsku podršku vlasti u Beogradu, a to
znači i u vlast, stvari su krenule u negativnom pravcu. Ustanovio se
dvor u okviru LDP….
LDP-a nema ništa. Teško ulazim u neke grupe, ali teško i iz njih
izlazim. Mi smo osnovali LDP 2005. godine i do 2008. to je bila jedna
zdrava energija. Dolazim iz pozorišta i mogu da prepoznam pozitivne
energije. Posle ulaska LDP u manjinsku podršku vlasti u Beogradu, a to
znači i u vlast, stvari su krenule u negativnom pravcu. Ustanovio se
dvor u okviru LDP….
A gde je dvor, tu su i dvorske spletke?
To je kamarila za koju sam prognozirao
da će napustiti lidera kada stvar bude propala, a to se upravo i
dogodilo. To uzajamno ludilo udvoje između lidera i dvorske kamarile je
jedan tipičan razlog gubitka energije u strankama, nemogućnost da se
lider natera da promeni svoje ponašanje, gledanje sopstvenih interesa i
zamagljivanje situacije u samoj stranci. To je jedan ulizički, podanički
mentalitet, koji u Srbiji na kraju sve upropasti. A to će
najverovatnije upropastiti i ove koji su sada na vlasti…
da će napustiti lidera kada stvar bude propala, a to se upravo i
dogodilo. To uzajamno ludilo udvoje između lidera i dvorske kamarile je
jedan tipičan razlog gubitka energije u strankama, nemogućnost da se
lider natera da promeni svoje ponašanje, gledanje sopstvenih interesa i
zamagljivanje situacije u samoj stranci. To je jedan ulizički, podanički
mentalitet, koji u Srbiji na kraju sve upropasti. A to će
najverovatnije upropastiti i ove koji su sada na vlasti…
A i kad sve propadne, nikom ništa… Čedomir Jovanović, lider LDP, ne podnosi ostavku?
Pa to je jedna egomanijakalna
upornost. On sve dovodi u pitanje, i narod, i sve druge okolnosti, samo
sebe ne. I to je nešto što pokazuje o kakvoj vrsti bolesti je reč. To se
stručno zove solipsistička inflacija, kad ti misliš da si centar sveta,
da si ti jedini u pravu, a da svi ostali greše. To je, naravno, jedno
stanje koje je nepopravljivo. Ja sam otišao kada sam shvatio da niti on
može da se promeni, niti ljudi koji su oko njega mogu da se promene,
niti u stranci postoji energija da se takvoj energiji odupre.
upornost. On sve dovodi u pitanje, i narod, i sve druge okolnosti, samo
sebe ne. I to je nešto što pokazuje o kakvoj vrsti bolesti je reč. To se
stručno zove solipsistička inflacija, kad ti misliš da si centar sveta,
da si ti jedini u pravu, a da svi ostali greše. To je, naravno, jedno
stanje koje je nepopravljivo. Ja sam otišao kada sam shvatio da niti on
može da se promeni, niti ljudi koji su oko njega mogu da se promene,
niti u stranci postoji energija da se takvoj energiji odupre.
Nastavak teksta možete pročitati u desetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
