Nova era otvara sve više mogućnosti

Startap zajednica neprestano raste, kako u svetu, tako i u Srbiji. Prema istraživanju Startap skenera za 2023. godinu, 19 odsto žena osnovalo je startap kompaniju, što je četiri procenta više od globalnog proseka. S druge strane, 31 odsto žena u našoj zemlji nalazi se na čelu registrovanih preduzeća, prema podacima Privredne komore Srbije.

Da li je nedovoljno žena na čelu domaćih kompanija, verovatno jeste, ali ovo je ujedno i evropski prosek (33 odsto). Situacija je daleko povoljnija za žene u Okeaniji gde je 47 odsto kompanija u vlasništvu žena i u Južnoj Americi gde su žene vlasnice svake druge kompanije. Kada govorimo o Srbiji i startap sceni, skoro trećina (31,7 odsto) kompanija ima mešoviti menadžment, dok manje od pet odsto startapa ima samo ženske osnivače. To je daleko manje od isključivo muškog menadžmenta koji je prisutan u 64 odsto slučajeva.

Kako izgleda osnivačica startapa u Srbiji?

Ima 36 godina, visokoobrazovana je, a četvrtina njih je učestvovala ranije u osnivanju startapa. Ipak, većina, čak 64 odsto, ima posao pored startapa. Zašto je to tako, posebna je tema, ali i položaj žena preduzetnica, takođe.

Uprkos težem položaju žena u biznisu, naročito kada su preduzetnice i jedine zaposlene u svojoj firmi, statistički podaci govore da raste broj preduzeća kojima rukovode žene. To pokazuju merenja ne samo ovde već i u Sjedinjenim Američkim Državama. Ali, da ostanemo u Srbiji.

Glavni problem kod žena koje vode svoju firmu i samo one rade u njoj, jesu odsustva poput trudničkog ili porodiljskog. Zakon ih još uvek ne prepoznaje, pa je većina u neprilici kada žele da se ostvare kao majke. U prilog nepovoljnom položaju govore i podaci Republičkog zavoda za statistiku da muškarci zarađuju u proseku 15 odsto više u odnosu na žene, kada govorimo o tržištu rada u Srbiji. I uprkos svemu tome, sve ih je više u svetu preduzetništva.

Ovo, međutim, nije mračan tekst koji govori o beznađu. U prilog tome ide i podatak da je sve više žena u svetu spremno da osnuje i vodi kompaniju, a to može totalno da promeni njihov položaj u biznisu u narednim godinama.

Takođe, doskorašnji problem sa, čini se, jasnom podelom na muška i ženska zanimanja polako odlazi u istoriju. Na primer, termin diveloper (developer) doskora nije imao ženski rod iako se gramatički lako gradi dodavanjem sufiksa -ka. Nedavno je kompanija Coca-Cola otvorila konkurs za poziciju business developer-ke pozivajući prevashodno žene da se pridruže njihovom timu. U tom saopštenju, jedna Milica, Rajka i Maja svedoče kako izgleda baviti se „muškim“ zanimanjem, te da su nebrojeno mnogo puta u svojoj karijeri business developerke čule, naročito od drugih žena, da se bave muškim poslom.

Upravo njih tri, ali ima ih još mnogo, pokazuju da je stručnost ispred pola, jer su business developeri ključna karika u rastu i razvoju svake kompanije, a diveloperke i te kako mogu da inspirišu nove generacije žena da svoje zanimanje u budućnosti ne biraju na osnovu društvenog konstrukta o tome koji posao rade žene, a koji su za muškarce.