Velika novina nacrta zakona o reviziji je da će funkciju nadzora ubuduće obavljati Komisija za hartije od vrednosti umesto Komore ovlašćenih revizora
Javna rasprava o nacrtima zakona o reviziji i računovodstvu završena je početkom septembra. Iako je u široj javnosti, zaokupljenoj odmorima i letnjim temama, ova rasprava prošla prilično nezapaženo, revizori i računovođe vrlo su zainteresovani za nove zakone kao najznačajnije za njihovo poslovanje. „Novim zakonom o reviziji funkcija nadzora izmešta se izvan prakse, jer je evropsko iskustvo pokazalo kako se na taj način potpunije obezbeđuje nezavisnost, transparentnost i efikasnost funkcije nadzora revizora“, kaže za „Novu ekonomiju“ Biljana Bogovac, partner u reviziji u kancelariji PwC Srbija koja pruža usluge u različitim domenima poslovanja, a deo je mreže PwC u 158 zemalja.
Kako kaže, kancelarija PwC Srbija je aktivno pratila i bila uključena u javnu raspravu o nacrtima zakona i uputila je komentare i preporuke na pojedine odredbe, sa ciljem njihovog unapređenja.
Koje su ključne novine koje predviđa zakon o reviziji?
Kao što je predlagač nacrta istakao, cilj izmena zakona jeste, pre svega, da se domaća regulativa usaglasi sa propisima, direktivama i preporukama EU, te su izmene uglavnom sprovedene u tom smeru. Drugi važan aspekt izmena zakona je otklanjanje uočenih nedostataka postojećeg zakonskog rešenja.
Velika novina je da će funkciju nadzora ubuduće obavljati Komisija za hartije od vrednosti, a do sada ju je obavljala Komora ovlašćenih revizora, sve u cilju obezbeđivanja što veće nezavisnosti i objektivnosti. Uvedeni su novi izveštaji koji se upućuju Komisiji, interna akta koja treba da budu doneta i sl. (sve prema zahtevima Direktive).
Takođe, detaljnije je opisan obim revizije, a posebna pažnja posvećena je unapređenju nezavisnosti kroz sprečavanje eventualnih sukoba interesa, regulisano je pitanje unutrašnje organizacije društava za reviziju, kao i uslovi za pružanje drugih usluga revizorskim klijentima.
Pored toga, detaljnije su regulisane zabrane za društvo za reviziju, članove revizorskog tima i povezana lica, kao i sistem sankcija.
Da li ste u načelu zadovoljni zakonom? Da je novi zakon neophodan za struku nakon više afera sa finansijskim izveštavanjem, ne samo u Srbiji već i u regionu?
Nastojali smo imati konstruktivnu ulogu u procesu javne rasprave, jer cilj nam je uvek zajednički – unaprediti osnove za podizanje kvaliteta prakse, gde je prvi korak, svakako, kvalitetno zakonsko rešenje. Naravno, efekti novih zakona zavisiće ne samo od normativnih rešenja, već prevashodno od primene zakona u praksi u periodu nakon usvajanja.
Nastavak teksta možete pročitati u 64. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.