Prema ukupnoj konkurentnosti u 2015. godini, Srbija je u regionu plasirana bolje jedino od Bosne i Hercegovine, koja zauzima 111. poziciju. BiH nije bila uključena u prošlogodišnji izveštaj, a u odnosu na 2013. nazadovala je čak za 24 pozicije
Srbija je, prema indeksu konkuretnosti Svetskog ekonomskog foruma, po kome uglavnom investitori ocenjuju treba li u neku zemlju ulagati ili ne, ove godine zadržala istu poziciju kao i 2014. Nalazi se, naime, na 94. mestu od 140 rangiranih zemalja.
Prema ukupnoj konkurentnosti u 2015. godini, Srbija je u regionu plasirana bolje jedino od Bosne i Hercegovine, koja zauzima 111. poziciju. BiH nije bila uključena u prošlogodišnji izveštaj, a u odnosu na 2013. nazadovala je čak za 24 pozicije.
Albanija je jedina zemlja iz okruženja koja je prošle godine bila iza Srbije na 97. poziciji, dok je prema najnovijem izveštaju poboljšala vrednost indeksa globalne konkurentnosti, pa se u ovoj godini nalazi jednu poziciju ispred Srbije (na 93. mestu).
Od preostalih obuhvaćenih zemalja regiona, četiri su poboljšale vrednost indeksa globalne konkurentnosti u odnosu na prošlu godinu, a time i svoju poziciju na rang-listi, dok je Makedonija i pored minimalnog smanjenja vrednosti indeksa, zabeležila poboljšanje pozicije sa 63. na 60. mesto.
Pet zemalja je ostvarilo manju vrednost indeksa u odnosu na prošlu godinu, pri čemu je to samo u slučaju Mađarske i Crne Gore uticalo na gubitak tri mesta na rang-listi, dok su Hrvatska, Grčka i Bugarska uspele da zadrže prošlogodišnje pozicije.
Za mnoge u Srbiji je vest o zadržavanju iste, a pritom vrlo loše pozicije naše zemlje na globalnoj listi konkurentnosti bilo veliko iznenađenje. Tim pre što su početkom ove godine predstavnici Vlade Srbije isticali da će samo donošenje Zakona o planiranju i izgradnji, koje pojednostavljuje i ubrzava izdavanje građevinskih dozvola, poboljšati poziciju naše zemlje za čak dvadesetak mesta.
„Ocene konkurentnosti na listi Svetskog ekonomskog foruma zasnivaju se na podacima za prethodnu godinu, kada je stanje u privredi Srbije bilo loše, a napredak u reformama skroman“, objašnjava za „Novu ekonomiju“ prof. Milojko Arsić sa beogradskog Ekonomskog fakulteta. „Prošle godine privreda Srbije je bila u recesiji, fiskalni deficit bio je najveći u Evropi, dok su reformski zakoni, poput Zakona o radu, izmena Zakona o PIO i slično, doneti tek sredinom godine i nisu imali veći uticaj na privredu. Unapređenje procedure izdavanja građevinskih dozvola, smanjenje fiskalnog deficita, oporavak privrede i druga poboljšanja koja su ostvarena tokom ove godine uticaće na bolji plasman Srbije na listi Svetskog ekonomskog foruma u narednoj godini. Međutim, ne očekujem da će Srbija napredovati znatnije na ovogodišnjoj listi uslova poslovanja, koju objavljuje Svetska banka, a koja će u većoj meri biti zasnovana na stanju privrede i reformama koje su realizovane u ovoj godini.“
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetpetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
