Od tempirane bombe do eksplozije

Srbija je mogla da napravi novi auto-put za novac koji je otišao na saniranje problema i štetu u Elektroprivredi Srbije u poslednjih godinu dana. Novac koji sada dajemo za probleme energetskih preduzeća nećemo dati na obrazovanje i na druge vitalne funkcije

Elektroprivreda Srbije (EPS) je od prošle jeseni napravila gubitke od milijardu evra, uglavnom za uvoz skupe struje, a gubici tog preduzeća će nastaviti da se gomilaju i ove i naredne zime.

Veliki sistemi u Srbiji, koji imaju hiljade zaposlenih, među kojima je i EPS, godinama se održavaju u v. d. stanju, odnosno na privremenom menadžmentu koji nema sva ovlašćenja, ni sve nadležnosti, pa ni ne može strateški da razmišlja. Kakva će biti energetska situacija tokom zime, niko ne zna, zavisi i od međunarodnih okolnosti, jer je Srbija integrisana u strujni sistem Evrope koji je u velikim problemima, ocenjeno je na forumu „Da li će energetska preduzeća da zapale šibicu u budžetu?“ koji je organizovala Business Info Group uz podršku National Endowment for Democracy.

Većina domaćih toplana, od njih 66, predala je zahtev za povećanje cene grejanja od dva do 36 odsto, a neće se libiti da se za pokrivanje gubitaka obrate i svojim osnivačima, odnosno opštinama i gradovima.

MILIJARDE EVRA IZ BUDŽETA

EPS više nije rizik za javne finansije, već je postao trošak. Država je za energetska preduzeća i poskupljenje gasa, od prošle jeseni platila dve milijarde evra, rekao je na forumu član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

„Rashod ćemo pokriti zaduživanjem, ta sredstva koja dajemo njima nećemo moći da dajemo za, na primer, unapređenje obrazovanja koje je u Srbiji jako loše, nećemo moći da dajemo ni na druge vitalne funkcije“, naveo je on.
Vlada je početkom novembra objavila rebalans budžeta za 2022. godinu, u kojem se nalaze i izdaci za energetska preduzeća. Altiparmakov je upozorio da je budžet Srbije već godinama „nedovoljno transparentan“.

„Mi smo videli te 1,2 milijarde budžetskih pozajmica, pa smo indirektno zaključili da se radi o energetskim preduzećima, ali to ne piše eksplicitno u budžetu. Jako je važno i problematično to što ne piše kom energetskom preduzeću i za koje svrhe (se izdvaja novac)“, rekao je Altiparmakov.

On je naveo i da su EPS i Srbijagas u dosta različitoj poziciji i da su uzroci njihovih problema različiti. Problemi Srbijagasa su, kako je rekao, posledica međunarodnih kretanja cena gasa, pa je on kao preprodavac osuđen na gubitke, jer je politička odluka da se subvencionišu cena gasa.

„Sa druge strane, kada je u pitanju EPS, radi se o veoma lošem poslovanju. Fiskalni savet je često u svojim analizama upozoravao da je to preduzeće veliki potencijalni problem i za budžet i za srpsku ekonomiju“, poručuje Altiparmakov.
Problemi u EPS-u se, prema njegovim rečima, nisu rešavali, pa se „implozija sistema desila u najgorem momentu“, kada su cene energije, gasa ili struje na vrhuncu.

„Sam EPS je, od kada se desila havarija prošle jeseni, napravio gubitke od milijardu evra, uglavnom za uvoz skupe struje. On će nastaviti da pravi gubitke i ove zime i naredne godine, jer neće moći dobro da se saniraju problemi koji su se akumulirali godinama“, rekao je Altiparmakov.

EPS, kako kaže, više nije tempirana bomba, sada je, bar delimično, „bomba eksplodirala“. Govoreći o budućnosti tog javnog preduzeća, Altiparmakov kaže da dilema nije „privatno, državno, privatizacija“, već treba raditi na kvalitetnom i kompetentnom upravljanju.

„Stvar je upravljanja, da li ćemo imati kvalitetno upravljanje državnom svojinom. Problem EPS-a je i što se 70 posto struje proizvodi u termoelektranama, zavisimo od uglja. Kalorijski sadržaj uglja tokom godina pada i trebaju nove otkrivke, a one se ne otkrivaju“, kaže Altiparmakov.

TROŠKOVI ZA EPS KAO JEDAN AUTO-PUT

Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju, poručio je da se havarija u EPS-u dogodila u vreme neverovatnih promena i neizvesnog okruženja u svetu, te je situacija bila „dramatična i jako skupa“.

„Serija problema se desila u najgorem trenutku, kada je došlo do naglog skoka robe i usluga i lomova na energetskom tržištu. Nafta je skočila pet-šest puta u 12 meseci, gas je poskupeo 36 puta, kada se pogleda vršna cena tokom (prestanka rada) Severnog toka“, rekao je on.

Šestović je poručio da mora da se utvrdi odgovornost za havariju koja se desila u EPS-u, kako se ne bi ponovila ista situacija.

„Koridor 10 je koštao nešto više od milijardu evra, troškovi za EPS su potrošili ceo jedan novi auto-put“, rekao je on.

EPS, prema rečima Šestovića, mora da se operativno stavi na zdrave noge i da se obnove kapaciteti, a država i to javno preduzeće moraju da budu transparentniji, „da se zna kuda se ide i kakva je situacija u velikim sistemima”.

„Najveći problem je što se veliki sistemi održavaju u v. d. stanju. Ne možete sisteme koji imaju hiljade zaposlenih, milijardu evra prometa, da držite na nekom privremenom menadžmentu koji nema sva ovlašćenja, ni sve nadležnosti, i ne može da razmišlja strateški“, rekao je Šestović.

Šestović, sa druge strane, navodi i da postoje problemi koji „ne mogu da se reše parama“, jer se, na primer, neki delovi i neke mašine čekaju već dve godine. „I za tu otkrivku je potrebno mnogo vremena, tu je otkup zemlje, ne može preko noći sada da se reši“, kaže Šestović.

Na pitanje kakva će biti zima, prema rečima Šestovića, „niko ne može da da tačan odgovor”.

„Energetski sistem čitave Evrope, a mi smo integrisani u strujni deo sistema, u velikim je izazovima i problemima. Mi smo mala zemlja i proizvođač, zavisimo od svih dešavanja u Evropi“, rekao je Šestović.

On je naveo probleme sa hidropotencijalom u Norveškoj, nuklearnim reaktorima u Francuskoj, a na sve to, tu je i rat u Ukrajini. U zavisnosti od toga kakva situacija bude u Evropi, tako će, rekao je on, biti i kod nas.

„Ako ima struje na tržištu mi ćemo je kupiti, platićemo koliko moramo.“

SOLIDARNOST U SMRZAVANJU

Slobodan Perović, konsultant na razvoju projekata obnovljivih izvora energije (OIE) i projekata u oblasti zaštite životne sredine, ocenjuje da Srbiji preti rizik „stotinu posekotina na lokalu“, te da je većina toplana predala zahtev za povećanje cene grejanja od dva do 36 odsto.

„U ovom trenutku vi imate jasno i nedvosmisleno stav toplana da razliku između naplate i onoga što prihoduju od naplate snosi osnivač, odnosno lokalne samouprave. Oni će se bez pardona obratiti lokalnim samoupravama. Mene to brine, ta kriza koja može da se prelije na gradove i opštine“, rekao je Perović.

U Srbiji od 60 toplana, tačno 36 koristi gas, 27 radi na mazut, 13 na ugalj, a devet na biomasu. Dosta njih ima mogućnost konverzije, odnosno dvojnog korišćenja energenata, ali 16 sistema radi samo na gas i nema alternativu, kazao je Perović.

„Neke od toplana znaju da će procenat naplate pasti kada se povećaju cene, oni mogu samo osnivaču da se obrate“, rekao je on.

Govoreći o obnovljivim izvorima energije, Perović je ukazao na talas kompanija koje sada ulažu u solarne panele, kako bi povećale procenat energetske nezavisnosti i sprečile da ih udar cena izbaci iz neke vrste finansijske stabilnosti.

On je naveo i da uredbe koje regulišu naknadu za pristup distributivnom sistemu, nisu bile do kraja dorečene i da je neophodno rešiti te stvari, kao što su mrežarine i pitanje PDV-a.

Perović je rekao da Srbija ima kampanju za uštedu energije i da je resorna ministarka kazala da smo kroz nju uštedeli 50 miliona evra. Međutim, kako je rekao, gradovi su trošili više struje dok nije bilo grejanja.

„Ali ko su najveći dužnici za isporučenu energiju? Pored Ziđina, na drugom mestu je Energetika Kragujevac, pa onda Toplana Bor. Imate opet firme koje generišu gubitak“, rekao je Perović.

Perović je poručio da je mogućnost na lokalu ogromna i smatra da svaki grad i opština mogu da donesu svoje podsticajne mere za proizvodnju toplotne energije.

„Nas godinama boli nedostatak investicija na lokalu. Dosta gradova i opština ima suficit u budžetu, ne potroši svoj budžet, ne ume da upravlja investicijama i da realizuje investicije“, kaže on.

Međutim, Perović je u tom pogledu pesimista, jer kaže da lokal prati ono što se dešava na nacionalnom nivou. Kao primer navodi to što je u Obrenovcu, Kostolcu i Požarevcu, koji se greju na otpadnu toplu vodu, mesec dana bila odložena grejna sezona.

„Vi ste potrošili više struje na dogrevanje u Obrenovcu, Kostolcu i Požarevcu, nego što biste potrošili na pumpne stanice koje bi od elektrana distribuirale otpadnu toplu vodu za grejanje ljudi. Da li je to solidarnost? Da li je solidarnost u smrzavanju? Ja mislim da ne. Treba da se planira unapred, da se investira, da se svi grejemo u roku koji je zakonodavac propisao“, rekao je Perović.

DA LI ĆE STRUJA I GAS POSKUPETI?

Šestović smatra da je jako bitno da se nastavi sa redovnim prilagođavanjem cena, ali naglašava da je izračunavanje cene struje kompleksno zbog pitanja koliko ćemo uspeti da podignemo sopstvenu proizvodnju, a koliko ćemo morati da uvozimo.

„Toliko je teško predvideti koju cenu da ubacite u kalkukaciju, a da ne preterate i ne opteretite krajnjeg korisnika ili da ne ostavite situaciju i da finansijski iscrpljujete svoje firme“, rekao je Šestović.

Kada se radi o ceni gasa, Šestović očekuje značajnije povećanje u 2023. godini.
„Što se tiče cene struje biće potrebno da se poveća za nekih 15 odsto, da bi se samo uzeo u obzir efekat povećanja troškova proizvodnje, odnosno samo taj domaći deo. Što se tiče uticaja uvoznih cena, to je mnogo teže predvideti“, rekao je Šestović.

Altiparmakov je ocenio da u slučaju EPS-a prvo pitanje nije cena struje, već je prvo pitanje reforma samog preduzeća.

„Mi da smo imali reformisan EPS, nas ova međunarodna energetska kriza u delu struje ne bi trebalo da je dotakla“, rekao je Altiparmakov.