U martu je Imapct hab privodio kraju odabir pet od deset najboljih započetih startapova koji će biti u programu akceleracije, odnosno osnaživanja biznisa potrebnim većim znanjem, ali i konkretnom finansijskom podrškom. U timove za koje bude procenjeno da imaju dobar biznis model, biće investirano 50.000 evra, u novcu i uslugama, a zauzvrat investitori će imati pravo na udeo u dobiti.
„Aguara“ čokoladice, „My Alt ego“ muška kozmetika, „Deep nett“, Java programski alat za dizajniranje softvera, sve su to samo neke od uspešnih poslovnih ideja koje su se razvile pod krovom Impact haba, u centru Beograda. Bračni par Gaja Montelatici i Nenad Moslavac odlučili su pre tri godine da osnuju ovaj hab kao mesto susreta startap i biznis projekata koji uz dobru mentorsku i finansijsku podršku mogu da nađu mesto na tržištu.
Od dvadesetak ovakvih „kreativnih radionica# koje su pod imenom Impact hub otvorene u svetu, danas ih je već 105 u mreži. Oni pružaju globalnu ekspertsku i tržišnu podršku svojim korisnicima. Kompanijom upravlja Udruženje vlasnika i osnivača zaduženo za postavljanje strateških smernica razvoja ove mreže.
„Vizija Imact haba na globalnom nivou je da preduzetništvo može da dovede do pozitivnih promena u svetu. Verujemo da povezivanjem lokalnih poslovnih ideja i biznisa sa međunarodnim, možemo da utičemo pre svega na zdraviji eko-sistema planete, na razvoj društva i na stvaranje profita. Vrednosti na kojima je hab zasnovan su: hrabrost, saradnja i poverenje“, objašnjava Gaja Montelatici
.Prema njenim rečima, hab je fokusiran na preduzetnike, žene kao preduzetnice i timove. Za odgovarajuću članarinu, u zavisnosti od usluge koja im je potrebna za rad na razvoju biznis ili starap ideje, dobijaju fizički i online prostor na globalnom nivou. Hab je otvoren za tradicionalne biznis projekte, ali je uglavnom posvećen startapovima.
„Fokusiramo se na trenutak rasta i razvoja startapa. Preduzetnici ovde dobijaju informacije kako da realizuju ideju, kako da ubrzaju poslovanje i da upoznaju međunarodna iskustva. Omogućeni su im međunarodni kontakti, knowhow u oblasti koja ih zanima, stručno mentorstvo i pristup većim izvorima investicija i fondovima. Takođe, ovde se obavlja i konsultantski rad jedan na jedan“, ističe naša sagovornica.
Starap je utoliko specifičan što je to brzorastući model koji u kratkom roku može od 10 korisnika da dobije sto hiljada. Neprekidno su mu potrebne investicije i nalaženje novih investitora. To se najbolje vidi u slučaju globalno poznatih, poput Fejsbuka, Gugla, Ubera. Njihova prva finansijska podrška su „biznis anđeli“, investitori koji ulažu privatni novac zato što se zaljubljuju u ideju i tim. Pošto tek nastali tim nema pristup resursima i važnim poslovnim informacijama, „biznis anđeli“ stupaju na scenu kao stariji brat koji ih vodi, kako kaže Montelatici, uverena da iskustvo, znanje i kontakte koje ima može biti od pomoći timu.
„Tek nakon toga dolaze fondovi. U Evropi ih ima oko 30 koji mogu da budu referentni za investiranje u startapove. Nakon pet do sedam godina, biznis dolazi do egzita, kada naraste kao balon i može da se proda za veliki novac. Takvih primera na evropskom tržištu, međutim, ima veoma malo. Ulaganja fondova su vrlo spora, pa ako dobar startap ne dobije na vreme potrebnu investiciju za razvoj, vrlo brzo dobra ideja nestaje, gasi se“, napominje Gaja Montelatici.
Nastavak teksta možete pročitati u 49. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
