Prema važećim propisima, minimalac u Srbiji iznosi 27.000 dinara, a prosečna plata medicinske sestre je jedva nešto preko 30.000 dinara. Sa naknadom za prevoz, noćnim dežurstvima i prekovremenim radom, mali je broj sestara koje imaju platu od oko 40.000 dinara. Od 120.000 zaposlenih u srpskom zdravstvu, sestre čine skoro 80 odsto zaposlenih. Bez njih, sistem zdravstvene zaštite ne postoji. A one sve masovnije odlaze.
Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravlje kao stanje telesnog, duševnog i socijalnog blagostanja, ne samo kao odsustvo bolesti i nesposobnosti, a pravo na zdravlje tumači se kao pravo na uživanje raznih oblika pomoći, usluga i uslova neophodnih za ostvarivanje najvišeg mogućeg standarda zdravlja. U tom svetlu, sprovodeći reforme u svojim zdravstvenim sistemima, bogate i razvijene zemlje nisu samo uvodile nove dijagnostičke i teraputske metode lečenja uz primenu novih tehnologija, već su iz temelja menjale odnose u zdravstvu, uspostavljajući partnerski odnos sa korisnicima usluga, umesto nekadašnje paternalističke uloge lekara i zdravstvenih profesionalaca prema pacijentima.
Kako te zemlje imaju sve brojniju stariju populaciju, nažalost i Srbija spada u porodicu prilično vremešnih nacija, tako je rasla i potreba za zdravstvenog negom koju obavljaju medicinske sestre i negovateljice, pa je to zanimanje dobilo daleko značajnije mesto u sistemu zdravstvene zaštite nego u prethodnom periodu i postalo jedno od najtraženijih, ali i najcenjenijih na Zapadu. Prema nalazima Svetske zdravstvene organizacije, više od 70 odsto procedura u zdravstvu obavljaju medicinske sestre. U skladu sa tim, unapređeno je njihovo obrazovanje, sticanje znaja i veština, omogućeno im je da napreduju u struci i danas su one, s obzirom na odgovornost i visoki rizik koji njihov posao nosi, jedno od bolje plaćenih zanimanja na Zapadu.
Niske plate i sporne diplome
„ Može se mirno reći da su u velikoj meri izneverena očekivanja koja smo imali u nadi da će i naša profesija konačno stići na dnevni red kada je reč o platama, uslovima rada, mogućnosti napredovanja“, kaže za naš magazin Radica Ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije. U prilog tome ona je navela podatak da svake godine Srbiju napusti oko 1.000 zdravstvenih profesionalaca, među kojima su sestre najbrojnije i dodaje da je samo za dva meseca sa jednog instituta u državnom zdravstvu otišlo 40 medicinskih sestara. Odlaze zbog niskih plata, neadekvatnih uslova rada, ali i nemogućnosti napredovanja u struci. Na drugoj strani, na bogatom Zapadu čekaju ih odlične plate, dobri uslovi rada i mogućnost da napreduju u struci.
Prema važećim propisima, minimalac u Srbiji iznosi 27.000 dinara, a prosečna plata medicinske sestre je jedva nešto preko 30.000 dinara. Sa naknadom za prevoz, noćnim dežurstvima i prekovremenim radom, mali je broj sestara koje imaju platu od oko 40.000 dinara, navodi naša sagovornica i napominje da je u to uračunat i regres i smenski i prekovremeni rad. Od 120.000 zaposlenih u srpskom zdravstvu, sestre čine skoro 80 odsto zaposlenih. Bez njih, sistem zdravstvene zaštite ne postoji.
Nova zakonska rešenja nisu nam donela očekivani napredak, naprotiv. Naš Sindikat je protekle godine imao mnogo primedbi na nacrt Zakona o zapošljavanju u javnom sektoru, pokrenuo je peticiju da se Zakon povuče, obratio se i poslaničkim klubovima i pozicije i opozicije, premijerki lično, ali – bez rezultata. Zakon je usvojen i sada oblast radnog zakonodavstva uređuju dva zakona – Zakon o radu i Zakon o zapošljavanju u javnom sektoru. U ovom Sindikatu ukazuju da su medicinske sestre, prema njihovoj oceni, loše vrednovane, sve su smeštene, od ukupno 13 platnih razreda, između petog i sedmog, samo četiri glavne sestre u KC biće u osmom platnom razredu, pa se može očekivati, prema predlogu Fiskalnog saveta, da im se plate pomere sa 35.000 na 40.000 dinara, dok će verovatno više medicinske sestre dostići i 47.000 dinara.
To je samo jedna strana medalje. Kolika je osnovica za obračun plata, niko ne zna. Prema postojećem rešenju, vlada utvrđuje osnovicu „zaključkom“ , a ne obavezujućim pravnim aktom, što u ovom Sindikatu smatraju izuzetno nepovoljnim.
Sestre imaju niz primedbi na usvojeni Zakon o zapošljavanju u javnom sektoru. „Zdravstvo je specifična delatnost i ako u zakonu navedete da redovan rad traje dok postoji potreba za pružanjem pomoći, onda se to mora precizno definisati. Ako žena krene da se porađa, posao sestre traje dok se porođaj ne završi, niko ne može prevideti koliko će to trajati. Da li će prekovremeni sati biti plaćeni? Po svemu sudeći, neće. Nigde to nije predviđeno. Svaki veći hirurški zahvat može se odužiti, da li će sestre biti plaćene za taj prekovremeni rad, ili će se poslodavac pozvati na odrednicu „neophodnost“ koja stoji u zakonu, pita Radica Ilić.
On podseća da se u zemljama EU, ali i svuda u svetu, prekovremeni i smenski rad u zdravstvu plaća se 120 %, a rad u vreme vikenda i praznika, dvostruko. Kod nas nigde to nije regulisano, upozorava ona i iznosi strahovanje njihovog članstva da bi se to moglo regulisati uredbom, koja se, kao što znamo, može svakog časa menjati u nedogled.
Kupovina diploma je jedna od težih bolesti našeg obrazovnog sistema, svakako zabrinjavajuća, ali nije toliko maligna sve dok se ne nađete oči u oči sa medicinskom sestrom koja je nakon 15 godina rada u opštini kao matičar, odlučila da promeni profesiju i zaposli se u službi Hitne pomoći u Kladovu. Medicinska sestra sa iskustvom, koja je sa znacima akutnog infarkta dovela u službu hitne pomoći svoju svekrvu, bila je šokirana kada je videla da „sestra –matičarka“ ne razlikuje iglu koja se ubacuje u venu i tu ostaje 24h, kako bi se pacijentu ubacivali potrebni lekovi u krvotok, od igle koja se koristi isključivo za vađenje krvi, jer stvara potisak, njome se ništa ne može ubaciti u krvotok. Opomenula je koleginicu da se tako ne radi. Šta bi se dogodilo da je u pratnji takvog pacijenta bio medicinski laik?
Cena kupljene diplome u zdravstvu, nažalost, može biti ljudski život, ističe Radica Ilić i dodaje da zemlje poput Nemačke, Švedske, Norveške, kod izdavanja radnih dozvola za naše medicinske sestre, priznaju isključivo diplome iz državnih škola, ali uz to traže i potvrdu da imaju najmanje 500 časova praktičnog rada u državnom zdravstvu.
Ona dodaje da i privatnici imaju izuzetno visoku svest o kvalitetu rada medicisnkih sestara i zapošljavaju najbolje, onima bez iskustva i sa diplomom nedavno akreditovane škole, oni ne otvaraju vrata. „ Više puta smo ukazivali da bi Ministarstvo prosvete moralo biti opreznije i restriktvinije kada izdaje akreditacije za programe srednjemedicinske struke, ali je, nažalost, onih koje brzo dolaze do diplome medicinske sestre sve više, one se zapošljavaju u državnom zdravstvu i tu ostaju.
Kontinuirana edukacija i neprepoznata zvanja
„ U obavezi smo da pratimo inovacije u našoj profesiji, ali i šire u medicinskoj nauci u celini, da savladavamo mnoga znanja i veštine u rukovanju novim tehnologijama, novima aparatima, da uvodimo nove procedure i sakupimo u toku jedne godine najmanje 10 bodova, ukupno 20 za sedam godina, to je period na koji nam se obnavlja licenca“, objašnjava Marija Galić, predsednica Udruženja medicinskih sestara i tehničara Kliničkog centra Srbije „Sestrinstvo“, verovatno jedna od najbrojnijih, ali i najaktivnijih stručnih asocijacija medicinskih sestara kod nas. Ona ističe da je nedostatak Zakona o sestrinstvu, koji imaju gotovo sve zemlje, u dobroj meri kamen spoticanja i da limitira napredovanje u struci, što je u svetu odavno prevaziđeno.
„ Nemamo standarde, nemamo normative, procedure i okvire u kojima bi se struka kretala, sve to postoji na nivou ustanova i institucija, ali ne kao obavezujući pravni akt“, ukazuje naša sagovornica i dodaje da u Kliničkom centru postoje vodiči dobre prakse, postoje procedure za tu ustanovu, gotovo svaka ih je napravila za sebe, ali sve to nije i zakonska obaveza.
U svetu već odavno sestre imaju svoju dokumentaciju koju svakodnevno vode i nije moguće zamisliti da lekar uradi bilo šta pre nego što pogleda njihova zapažanja, šta su radile i koliko, pa tek onda donosi odluku o nekoj novoj dijgnostičkoj proceduri ili o promeni terapije. Kod nas sestre nemaju nikakav dokaz da su bilo šta radile.
Zakon o sestrinstvu bi rešio mnoge dileme i u dobroj meri objedinio struku, podižići obavezujuće standarde na viši nivo.
Školovanje za zvanje medicinske sestre traje četiri godine. Ukoliko želi da napreduje, sestra može da završi još dve godine više škole, zatim da završi strukovne studije, koje traju tri godine, a ukoliko želi najviši, akademski nivo, na svim medicinskim fakultetima otvoreni su odseci za zadravstvenu negu i veliki broj srudenata se upisuje na te odseke i stiče najviša zvanja u struci. Sve je to u skladu sa iskustvima u drugim zemljama, ono što ne valja to je da te sestre nisu prepoznate u sistematizaciji i novima zakonskim rešenjima i one najčešće odlaze iz zemlje, navodi Marija Galić.
U inostranstvu nemaju nikakav problem sa verifikacijom svojih diploma i zvanja. „ Sticajem okolnosti, jer sam i sama završila strukovne studije, nekima od njih držim vežbe na Institut na kojem radim, kada ih pitam koji su ima planovi, sve do jedne kažu da ne nameravaju da ostanu u Srbiji, već da planiraju po završetku studija da odu iz zemlje“, navodi naša sagovornica i dodaje da je paradoksalno da program edukacije, koji je akreditovalo Ministarstvo prosvete, u zdravstvenom sistemu nije prepoznato postojanje akademskog zvanja za sestre, specijalizacije takođe i njih nema u sistematizaciji.
Primera sestara koje su sa diplomama visokih škola i fakulteta otišele iz zemlje, ima sve više. Vera Đ. (40), medicinska sestra koja je završila strukovne studije i ima specijalističko zvanje, radila je na VMA gde joj to nije bilo priznato, pa je konkurisala za odlazak u Norvešku i veoma brzo dobila dobre uslove, tamo su joj sve diplome verifikovane i priznate, sada živi u Oslu, radi u jednoj velikoj bolnici i kaže da nema nameru da se vraća u Srbiju. Sličnih primera ima sve više.
Na vrhu stručne piramide u sestrinstvu već 12 godina, koliko postoji, nalazi se Komora medicinskih sestara i tehničara, koja je odgovorna za kontrolu kvaliteta, edukaciju, izdavanje licenci. U ovoj ustanovi nam rekoše da ulažu napore da se uhvati korak sa iskustvima razvijenih zemalja, u toku je, ističu oni, izrada kataloga zvanja za srednjemedicinski, viši i akademski nivo obrazovanja, kako bi se stvorili preduslovi da sestre višeg obrazovnog nivoa dobiju odgovarajuće mesto u sistematizaciji. Komora izdaje potvrde sestrama i tehičarima svih obrazovnih profila prilikom odlaska u inostranstvo, međutim, tačan broj onih koji su otišli nije moguće precizirati, jer mnogi odlaze i bez tih potvrda, mimo institucija. Procenjuje se da je poslednjih godina na rad u inostranstvo otišlo oko 8.000 sestara, tehničara, fizioterapeuta, babica, negovateljica…
Postoji li deficit medicinskih setara?
Nemci ubrzano rade da popune svoje deficite u srednjemedicinskom kadru. Ne zaostaju ni druge zapadne zemlje, nudeći odlične uslove rada, dobre plate, smeštaj, učenje jezika, čine sve da njihov zdravstveni sistem koji je dostigao visoke standarde, na tome i ostane, ali i da te standarde i dalje unapređuje. Prema procenama nemačkog Instituta za tržište rada u Nirnbergu, nemačkom zdravstvu do 2030. biće potrebno 57.000 lekara i oko 200.000 srednjemedicinskog kadra. Nemački ministar zdravlja Jens Špan, u aprilu ove godine izjavio je za Rajnske novine da nemačkom zdravstvu nedostaje 17.000 sestara i negovatljica, a da bi trebalo uskoro da se otvori novih 8.000 slobodnih radnih mesta za sestre. On je najavio da će Nemačka ubrzati procedure oko izdavanja radnih viza i priznavanja diploma stranih sestara, ističući da nemački osiguranici ne smeju da trpe zbog manjka sednjeg kadra.
Nemačka ima veoma razvijenu službu patronaže i kućne zdravstvene nege, koju nose upravo medicinske sestre. Sa porastom broja starije populacije, rasle su i potrebe za uslugama ove službe koja je izvanredno organizovana. Kojom brzinom Nemačka regrutuje novi kadar, najbolje svedoče brojke : u 2014. izdato je 7.374 radne dozvole za medicinske sestre koje su stigle iz svih delova Evrope, a u 2017. izdato je 10.181 radna dozvola za sestre i negovateljice.
Brojne agencije aktivno rade regrutujući kvalitetan medicinski kadar za nemačko zdravstvo. Bolnica „Sveti Martin“ u Langefeldu, interno je raspisala premiju od 1.000 evra onome ko nađe kvalifikovanu negovataljicu ili negovatelja.
Na nedavno objavljenom konkursu u Minhenu za medicinsku sestru, stoji da će za 40-to časovno radno vreme u sedmici dobiti mesečnu platu od 3.500 evra, da je smenski rad plaćen 120 odsto, a rad u vreme praznika i vikenda, dvostruko. Smeštaj i hrana su obezbeđeni. Hrvatska već ima problema da ispuni EU standarde u zdravstvu, upravo zbog odlaska lekara i sestara.
Prema tim standardima u zemljama EU na 1.000 stanovnika moraju biti zaposlene 8,3 sestre, u Hrvatskoj je taj broj pao na 5,6 i njihovo Ministarstvo zdravlja uveliko preduzima korake kako bi taj deficit popunilo.
Kod nas je još uvek na snazi Uredba o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, što u velikoj meri ometa zdravstvene ustanove da popune svoje deficite u srednjem kadru, a istovremeno „ bebi bum“ generacije, rođene neposredno nakon Drugog svetskog rata, po sili zakona odlaze u penziju. Da li srpsko zdravstvo ima deficit kadra i da li bi trebalo efikasnije reagovati da se bar uspori odliv kvalitetnog kadra, zasad još uvek nije tema o kojoj se razgovara, a trebalo bi.
Ima li KCS dovoljno sestara?
Prema zvaničnima podacima koje smo dobili, u vodećoj i najvećoj zdravstvenoh ustanovi u zemlji, Kliničkom centru Srbije, trenutno radi 1.778 medicinskih sestara, od čega je njih 1.548 u stalnom radnom odnosu, dok je 230 sestara zaposleno na određeno vreme. Prema važećim normativima, kako nam je rečeno u ovoj ustanovi, trebalo bi da radi 2.181 medicinska sestra. Nije teško izračunati da ovoj ustanovi nedostaju 403 medicinske sestre. Uredba o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, vrlo je moguće, u ovom trenutku predstavlja prepreku za zapošljavanje medicinskih sestara.
Prof. dr Vladimir Kostić, predsednik SANU
Sme li iko da „baci kamen“
„ Ako se kome divim nakon svih ovih godina, onda su to medicinske sestre. Zašto? Mi lekari smo nalazili u igrama moći, ugleda,uspeha, zvanja, tuđe zahvalnosti neki smisao i razlog svog delovanja. One nisu dobijale ništa. Godinama ih gledam kako dolaze mlade, lepe, vedre, gotovo deca, da bi im ruke odmah gurnuli u gnoj, krv, fekalije, utanačili im susret sa ljudskim jadom duž „Via Dolorosa“, tražeći im osmeh i razumevanje kao nešto što se podrazumeva. Bez priznanja okoline, bez zahvalnosti i uz brz zaborav i onih koji im se u bolesničkim posteljama kunu na večno pamćenje, često nepoštovane u hijerarhiji koju medicina podrazumeva. Sada se neke od njih odlučuju da odu tamo gde su bolje plaćene i više poštovane. Ima li ikog poštenog da na njih zbog toga baci kamen?“ rekao je akademik Kostić za jedna domaći nedeljnik.
——————————————————————————————————————–
Ovaj projekat „Vladavina prava i trošenje javnih sredstava uzdravstvenom sistemu u Srbiji“ finansira Evropska unija kroz program Jačanje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Ovaj tekst je u isključivoj nadležnosti Business Info Group, izdavača časopisa Nova ekonomija i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
———————————————————————————————————————-
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
