Okončana pravna bitka između Mete i FTC-a

Meta je okončala jednu od najdužih i najvažnijih pravnih bitaka u svojoj istoriji – federalni sud odbacio je tužbu američke Federalne trgovinske komisije (FTC), čime je potvrđeno da kompanija nije narušila konkurenciju kupovinom Instagrama i Vacapa (WhatsApp).

FTC je još 2020. godine pokrenuo postupak tvrdeći da je Meta godinama održavala svoj „monopol na društvenim mrežama“ antikonkurentskim ponašanjem. Suština je bila u tome da je Fejsbuk, danas Meta, navodno kupio Instagram i Vacap kako bi „neutralisao konkurenciju“ i sprečio širenje novih igrača na tržištu. FTC je zbog toga zahtevao da Meta proda obe platforme.

Međutim, sud je već 2021. odbio prvu verziju tužbe, uz obrazloženje da FTC nije uspeo da uverljivo dokaže Metinu monopolsku moć. Regulator je potom podneo izmenjenu tužbu, pa je slučaj nastavljen i od tada se vodio sve donedavno.

Presudom je potvrđeno da Meta nije narušila tržišnu konkurenciju time što je kupovala druge aplikacije, već da je to legitimna poslovna strategija – posebno u industriji gde se inovacije razvijaju neverovatnom brzinom. Sud je takođe ocenio da je FTC zanemario širu konkurenciju na tržištu, poput TikToka i JuTjuba, koji su, uprkos Metinim akvizicijama, uspeli da rastu i osvoje ogromne delove tržišta.

Upravo je uspon TikToka odigrao ključnu ulogu – pokazao je da čak i u okruženju gde Meta ima ogromnu moć, novi mediji mogu brzo da postanu dominantni.

Presuda bi mogla da utiče i na dugoročne planove kompanije. Godinama se spekulisalo da Meta radi na potpunoj integraciji svih inboksa svojih aplikacija kako bi otežala eventualno razdvajanje platformi. Kako je vreme prolazilo, a Meta postajala sve sigurnija da će dobiti slučaj, taj projekat je vidljivo usporavao – uključujući i nedavno dodavanje odvojenog inboksa na Threads, što bi u suprotnom bilo nelogično.

Sada, kada je pravna senka konačno uklonjena, Meta može da nastavi svoj razvoj bez straha od prisilnog restrukturiranja. FTC-ova ambicija da „razbije“ najmoćniju društvenu mrežu na svetu ostaje neuspešna.

TikTok uvodi zonu za odmor od TikToka

TikTok, platforma poznata po kratkim, dinamičnim video-sadržajima koji mogu da podstaknu zavisnost, uvodi novu funkciju koja bi trebalo da pomogne korisnicima da se privremeno odmore od TikTok-a. Kompanija je predstavila prostor pod nazivom „Time and Well-Being“, osmišljen da pruži podršku mentalnom zdravlju i podstakne zdravije digitalne navike, posebno među mlađim korisnicima.

Reč je o „oazi unutar aplikacije“, u kojoj korisnici mogu da pristupe kratkim vežbama opuštanja, meditaciji, zvucima za umirenje, ali i alatima koji ih podsećaju da prate koliko vremena provode u aplikaciji. TikTok je već ranije eksperimentisao sa vođenim meditacijama, uvedenim u maju ove godine i tvrdi da je tu opciju već isprobalo više desetina miliona ljudi. Nakon tog uspeha, kompanija sada širi koncept u pravu mini-platformu posvećenu dobrobiti.

U novoj zoni korisnici mogu da pronađu afirmacioni dnevnik sa preko stotinu kartica, generator umirujućih zvukova poput kiše i belog šuma, kao i kratke vežbe disanja osmišljene za trenutke kada je potrebno brzo smirivanje. Tu su i edukativni video-sadržaji koji objašnjavaju kako efikasno koristiti postavljanje ograničenja vremena i slično.

Ovi potezi dolaze kao odgovor na brojne kritike da društvene mreže, posebno one sa mlađom publikom, doprinose anksioznosti, poremećajima pažnje i problemima sa samopouzdanjem. TikTok sada pokušava da se predstavi kao platforma koja prepoznaje te rizike i aktivno nudi rešenja, makar u vidu opcija za pauzu.

Koliko će korisnici zapravo koristiti ove alate, posebno oni najmlađi, koji najviše vremena provode u aplikaciji, ostaje nepoznato. Međutim, činjenica da jedna od najvećih društvenih mreža na svetu uvodi sveobuhvatne funkcije za digitalnu dobrobit može imati značajan uticaj, kako na ponašanje korisnika, tako i na standarde čitave industrije. TikTok, makar simbolično, poručuje: vreme je da se uspori i da se na mentalno zdravlje misli i dok ste u aplikaciji koja je postala sinonim za brzinu i hiperaktivnost.

Meta zarađuje milijarde na prevarantskim oglasima

Meta se ponovo našla u centru ozbiljnih optužbi nakon što je Rojters došao do internih dokumenata koji sugerišu da oko 10 odsto ukupnih godišnjih prihoda kompanije, oko 16 milijardi dolara,  dolazi od prevarantskih oglasa i promocija zabranjene robe. Dokumenta, do kojih su novinari došli u okviru opsežne istrage, osvetljavaju razmere problema koji korisnici Fejsbuka i Instagrama već godinama osećaju na svojoj koži.

Prema tim internim podacima, platforme u vlasništvu Mete svakog dana prikažu korisnicima oko 15 milijardi oglasa visokog rizika, odnosno oglasa koji već na prvi pogled pokazuju znake prevare. To je broj koji, iako zvuči neverovatno, zapravo ne iznenađuje one koji svakodnevno nailaze na lažne investicione ponude, nepostojeće proizvode, falsifikovane brendove ili obećanja o „lakim zaradama“.

Korisnici godinama prijavljuju takve oglase, uz osećaj da Meta na te prijave ne reaguje. Sada se čini da razlog možda nije samo „prevelika količina sadržaja“, već i činjenica da prevarantski oglasi donose ogromne prihode.

Uz to, prema dokumentima, Metini algoritmi zapravo mogu da povećaju izloženost korisnika prevarama: ako neko klikne na jedan takav oglas, personalizacija će mu verovatno servirati još njih. Drugim rečima, korisnici najugroženiji prevarama bivaju dodatno gađani prevarantskim kampanjama.

Posebno zabrinjava činjenica da Meta, prema navodima Rojtersa, interveniše samo u slučajevima u kojima je njihov sistem 95 odsto siguran da je oglas prevara. U praksi, to znači da ogroman broj sumnjivih promocija prolazi kroz filtere.

Kompanija, naravno, negira navode. Poručili su da dokumenti nisu namenjeni za javnost i da ne prikazuju pravu sliku. Takođe tvrde da su njihovi algoritmi za detekciju prevara napredovali, pa je „broj prijava korisnika za scam oglase smanjen za 58 odsto u 2025“.

U slučaju da se dokaže da kompanija zarađuje znatno više od izlaganja korisnika prevarama nego što bi mogla da izgubi kroz potencijalne kazne, moglo bi se postaviti pitanje: da li se Meti jednostavno isplati da rizikuje?

Postoji i politička dimenzija – mnogi već spekulišu da bi ponovni kontakti Marka Zakerberga sa Donaldom Trampom mogli da utiču na regulatorni pritisak u SAD. Ako se istrage zaista prodube, Meta bi mogla da pretrpi još jedan udarac po reputaciji, ili suprotno – moguće je da će i ovaj skandal ostati bez jasnog epiloga.

Ilon Mask i igranje AI video-snimcima

Nakon što su akcionari Tesle odobrili njegov novi kompenzacioni paket vredan potencijalnih bilion dolara Ilon Mask je proveo vikend objavljujući AI generisane video-snimke na svojoj platformi X. Objave su brzo postale viralne i izazvale brojne reakcije, uključujući i kritiku poznate američke književnice Džojs Kerol Ots.

U ranim jutarnjim satima u subotu, tačno u 4:20 po američkom vremenu, Mask je objavio kratki video koji je kreirao pomoću Grok Imagine, novog alata za generisanje fotografija i video-sadržaja kompanije xAI. Snimak prikazuje animiranu ženu na kišnoj ulici koja izgovara rečenicu: „I will always love you“. Mask je naveo da je video nastao na osnovu njegovog tekstualnog zahteva.

Dvadesetak minuta kasnije objavio je još jedan AI video, ovog puta sa likom glumice Sidni Svini, koja govori „You are so cringe“ glasom koji očigledno nije autentičan. Oba snimka brzo su privukla pažnju korisnika, a mnogi su ih opisali kao „neprijatne“, „tužne“ ili „nepotrebno lične“.

U komentarima ispod Maskovih objava korisnici X-a naširoko su se podsmevali sadržaju, navodeći da deluje kao „najtužniji post ikada“ ili „najrazvedeniji trenutak na internetu“. Objave su takođe izazvale raspravu o upotrebi AI alata za kreiranje realističnih, ali izmišljenih video-prikaza javnih ličnosti.

Najzapaženiju reakciju ipak je uputila 87-godišnja američka autorka Džojs Kerol Ots, koja je komentarisala Maskov niz objava i način komunikacije na platformi. Ots je napisala da je „zanimljivo“ da Mask gotovo nikada ne deli sadržaje koji odražavaju svakodnevna interesovanja, kao što su prijatelji, porodica, priroda, knjige ili umetnost.

Objave su došle neposredno nakon što je Masku ponovo potvrđen izuzetno vredan kompenzacioni paket u Tesli, što je obnovilo debatu o njegovom uticaju, načinu komuniciranja i ulozi koju igra u vođenju više tehnoloških kompanija.

Dok se Grok Imagine i drugi xAI alati i dalje razvijaju, Maskove objave podstakle su dodatne rasprave o korišćenju veštačke inteligencije za kreiranje sadržaja koji može delovati manipulativno, neautentično ili potencijalno obmanjujuće — posebno kada je reč o video-prikazima stvarnih ličnosti.