Oslanjanje na stara rešenja ne vodi napred
Kreativni smo i uporni, ali nam treba šira slika, više tolerancije i spremnosti da učimo od drugih. Na primer, stil komunikacije sa lokalnim potrošačima bi mogao biti sa manje žargonskih poruka, a sa većim oslanjanjem na studije i podatke ...
Ovo novo doba od marketinga zahteva veću usmerenost na kvantitativne analize i stalno prilagođavanje razvoju tehnologije. Kroz razgovore sa marketinškim stručnjacima stičem utisak o važnosti koju pojedina tržišta imaju za napredak same prakse. Tu pre svega mislim na dve megasile, SAD i Kinu. Azija kao region postaje centar ekonomskog razvoja i ostatak sveta sve više mora da uči od ljudi sa tih prostora. Što se Evrope tiče, sa kvalitetom usluga i marketinškog autputa agencija, London i Velika Britanija se i dalje dobro kotiraju u globalnom okvirima. Balkan je deo Evrope i naša ekonomska i marketinška praksa je duboko prožeta sa EU trendovima. Kreativni smo i uporni, ali nam treba šira slika, više tolerancije i spremnosti da učimo od drugih. Na primer, stil komunikacije sa lokalnim potrošačima bi mogao biti sa manje žargonskih poruka, a sa većim oslanjanjem na studije i podatke o ponašanju potrošača.
Kako globalni demografski trendovi utiču na oblast u kojoj radite i koji su izazovi?
Globalno težište ekonomske moći i razvoja se pomera ka Aziji koja postaje centar svih dešavanja. Tome doprinosi ubrzani demografski i ekonomski razvoj. Primer je Kina, tržište koje je po razvoju i usvajanju novih tehnologija ispred mnogih zapadnih zemalja. Vreme Indije i Vijetnama, zemalja sa potencijalom mladog stanovništva i ubrzanog ekonomskog rasta, dolazi. Tu je i Afrika čija mlada populacija predstavlja osnov razvoja i u kojoj će zemlje poput Nigerije sve više diktirati dešavanja na svetskoj ekonomskoj sceni. Svet u kom živimo postaje multipolaran, što nije nužno loše.
Šta mislite o cirkularnoj ekonomiji kao konceptu ekonomskog razvoja i ekologiji kao jednom od najvažnijih tema današnjice? Kako ih održivo uključiti u biznise?
Održivost resursa u kontekstu cirkularne ekonomije iako relativno nova, rekao bih, nikad nije bila značajnija tema. Danska je dobar primer ambiciozne i dobro organizovane države i društva koje se na političkom nivou čvrsto opredelilo za principe cirkularne ekonomije. Povezanost politike i ekonomije, uz međusobno poverenje ključnih aktera, presudno je za uspešnu implementaciju.
Sa distance, kako vidite trenutne poslovne perspektive u regionu Balkana? Šta je to dobro, a šta loše?
Poslovna perspektiva Balkana je duboko uslovljena procesima ekonomske integracije, budući da je EU ključan ekonomski partner zemalja u regionu koje još nisu članice Unije. Napredak postoji, ali u većini zemalja nije dovoljno brz, limitiran je nerešenim političkim pitanjima, korupcijom, nezrelošću institucija i nedostatkom poverenja. Decenije mira su ubrzale transfer tehnologije i znanja, kreirale nove sektore poput IT-a i kreativnih usluga.
Čini mi se da smo, kao region, devedesetih godina prošlog veka propustili istorijsku šansu u ekonomskom napretku, budući da je to period intenzivnog globalnog razvoja, primer su zemlje jugoistočne Azije i neke zemlje centralne Evrope. Ono što je dobro jeste prirodna upućenost na saradnju sa nekim od rastućih sila, kao što su Turska, Kina, Brazil.
Moj utisak je da nas naša povremena malodušnost jako košta
Kako Srbija i Balkan mogu unaprediti tekući poslovni ambijent? Može li Srbija iskoristiti nastalu poslovnu šansu u narušenim odnosima Zapada i Istoka, i kako?
Pitanje od milion dolara, rekao bih! Svakako treba iskoristiti dobre odnose sa različitim zemljama. S druge strane, politika neutralnosti i traženja sredine u sukobu zapada i istoka verovatno nije ostvariva u kontekstu pozicije naše zemlje i ekonomije. Trebamo čvrstu integraciju u EU, budući da smo zemlja kandidat koja je to tražila. Pozitivno je imati rastući fokus na političku stabilnost i ekonomski rast. Sa ekonomskim jačanjem dolazi veća sloboda u odlučivanju, uz pretpostavku da rast ide u dobrobit građana, uz neizostavno ojačavanje demokratskih institucija, jednom zasvagda. Toliko zemalja je uspelo, manje ili više, ne vidim zašto i Srbija ne bi mogla tim putem.
Kako u Srbiji postaviti autoritet znanja kao dominantan koncept razvoja?
Kroz jačanje demokratskih institucija, univerziteta, promovisanje talenata i aktivnu razmenu znanja, tehnologija i resursa sa zemljama koje u tome prednjače. Fokus u školama pomeriti sa memorisanja i reprodukovanja na projektni rad i kreiranje ideja. Najzad, veća upotreba praktičnog naučnoistraživačkog rada u visokoškolskim ustanovama. Manje politizacije stvarnosti, a više vrednog rada i pozitivne energije. Moj utisak je da nas naša povremena malodušnost jako košta.
Šta vidite kao razvojne šanse za Srbiju?
Aktivnije učešće u temama koje okupiraju moderan svet i da se na institucionalnom, ali i na pojedinačnom nivou stalno pitamo šta možemo bolje. Oslanjanje na stara rešenja ne vodi napred. Fokus na zelene i obnovljive izvore energije u zemlji prema kojoj je priroda bila velikodušna. Dalji razvoj sektora kreativnih usluga sa ogromnom dodatom vrednošću u modernim ekonomijama. Razvoj IT-a kroz transfer znanja i podsticanje preduzetništva i, najzad, razvoj održivog turizma gde kao gostoljubiv narod imamo puno potencijala. Moderni, ubrzani svet sve više traži vezu sa prirodom i autentična iskustva za fizičko i mentalno osveženje.
