Njurorčanin Metju Silver u žižu javnosti dospeo je kada su na televizijskoj stanici CBS o njemu izveštavali kao o čoveku koji u donjem vešu jurca naokolo po Brodveju kao divljak i apokaliptičnim tonom govori ljudima da je ljubav svuda oko nas. Ubrzo je ovo prestala da bude vest, a performansi do tada nepoznatog umetnika koji nastupa po parkovima i trgovima postali su internet senzacija koja traje i dan-danas
Prema učestalosti potrebe za psihoterapijom, reklo bi se da vreme u kome živimo sa sobom nosi izazove koje sve teže podnosimo. Pored brojnih naučno utemeljenih psihoterapijskih pravaca, dolazi i do ekspanzije spiritualnih tehnika koje nas uče vraćanju našoj istinskoj prirodi, što mnogima zvuči privlačnije i suptilnije od dubinskog „kopanja po sebi“. Brojni kursevi pozitivnog razmišljanja, škole joge i meditacije, tehnike komunikacije sa anđelima, ulaženje u vorteks – prostor u kome se, uz izgovaranje afirmacija, naše želje na gotovo magijski način ostvaruju – ponekad deluju kao poslednja utočišta u kojima ljudi tragaju za smislom, srećom i ljubavlju.
Često u kritikama ovog pristupa možemo naići i na termin „spiritualna mafija“ koji ukazuje na sve veću zasićenost tržišta sertifikovanim, ali i samozvanim guruima i učiteljima, koji nam nude različite tehnike isceljenja i povratka sebi. Bestseler među knjigama samopomoći „Moć sadašnjeg trenutka“, Ekharta Tola, možda je najbolji pisani primer kolektivne potrebe za povratkom osećanja prisutnosti koji kao da mnogima izmiče.
Umorni od ubrzanog načina života, ljudi često posežu za literaturom koja nas uči kako da živimo u trenutku i osećamo ljubav prema sebi i drugima. Među retkima su oni koji ovu filozofiju doživljavaju fatalistično, pretvarajući svoj život u performans širenja ljubavi i uživanja u „ovde i sada“.
Njurorčanin Metju Silver u žižu javnosti dospeo je kada su na televizijskoj stanici CBS o njemu izveštavali kao o čoveku koji u donjem vešu jurca naokolo po Brodveju kao divljak i apokaliptičnim tonom govori ljudima da je ljubav svuda oko nas. Ubrzo je ovo prestala da bude vest, a performansi do tada nepoznatog umetnika koji nastupa po parkovima i trgovima postali su internet senzacija koja traje i dan-danas. Isprva, niko nije znao ništa o ovom čoveku, osim da izgleda vrlo nekonvencionalno i upadljivo: uvek u kupaćem kostimu, nesređene duge brade i kose, sa gomilom igračaka uz pomoć kojih inscenira dramatične dijaloge o ljubavi. Kako to obično biva sa onima koji ekstremno odudaraju od proseka, kod slučajnih prolaznika izazivao je ili oduševljenje ili gnušanje. Jedni bi prilazili da ga zagrle i proćaskaju sa njim, dok bi drugi delovali uplašeno ili potpuno nezainteresovano za to da im nasred ulice neko u kupaćem kostimu i na sav glas propoveda o ljubavi.
Čak i kada u saobraćajnoj gužvi ugledamo žonglera koji nam prekrati stresne trenutke gužve u saobraćaju ili prođemo pored trupe uličnih svirača, zapitamo se kako oni zarađuju, dok većina nas sedi u kancelarijama. Ono što se većina užurbanih Njujorčana pita je kako „čudak koji juri naokolo“ zarađuje?
Kako bi platio račune, Metju se bavio montiranjem svadbenih videa, dok je ostalo slobodno vreme posvećivao pripremanju i izvođenju performansa. Njegovo radno vreme kao uličnog zabavljača traje prosečno četiri sata. Godine 2012. zarađivao je od 50 do 70 dolara dnevno, kada je još uvek morao da se bavi video-montažom kako bi preživeo.
Sami performansi za njega predstavljaju određeni vid terapije. Povezivanje sa ljudima, dobijanje energije od publike, razumevanje straha besnih i nezadovoljnih prolaznika, pomogli su mu da izgradi veštinu prihvatanja negativnih reakcija kao dela svakodnevne poslovne rutine. Po dosadašnjem radu, vidljivo je da ima sve više obožavalaca koji ga posmatraju sa divljenjem, a sve manje onih koji su začuđeni i zgroženi.
Nastavak teksta možete pročitati u 52. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
