Dok vlast tvrdi da je do sada 70 odsto državnih organa dostavilo podatke o viškovima zaposlenih i da će se gledati da otpuštanja ne smanje kvalitet usluga, opozicija kaže da će sistematizacija pokazati da nema viška lekara, prosvetnih radnika, radnika u komunalnim preduzećima ili policajaca, već partijskih kadrova po kancelarijama, sa kupljenim doplomama, koji će zadržati posao
Prekobrojni u javnom sektoru mogu da budu sigurni da će bar još nekoliko meseci primati platu iz budžeta, jer nema takve vlasti koja bi uoči izbora delila otkaze i kockala se sa voljom glasača. Ni premijer Aleksandar Vučić, bez obzira na to što je njegova Srpska napredna stranka apsolutni favorit na prevremenim parlamentarnim izborima, koji će verovatno biti krajem aprila, neće se upustiti u avanturu da do tada otpušta državne činovnike i izaziva nezadovoljno njihovih porodica i sindikata. Pretrpeće kritike Međunarodnog monetarnog fonda što su pomereni rokovi dogovorene racionalizacije javne uprave, ali to je mala cena za ubedljivu izbornu pobedu, kakvoj se nada.
U takav scenario uvereni su i ekonomisti koji dobro znaju da troškovi suvišnog radnog mesta nisu deo predizborne računice. Jer, kako kaže profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić, izbori su uvek tajna, i Milošević i Tadić su bili ubeđeni da neće izgubiti vlast, pa su je izgubili. Stoga će se još ko zna koliko puta prebrojavati tih 14.500 ljudi iz državnih organa i lokalnih samouprava koji bi prema aražmanu sa MMF-om trebalo da u prvim mesecima ove godine dobiju otkaz. Ilustrativan je primer ministra policije Nebojše Stefanovića koji je u decembru „istrčao“ sa najavom da će oko 1.000 policajaca biti otpušteno do početka marta, da bi u januaru kazao da će naknadno biti utvrđeno koliko ljudi iz MUP-a je višak.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički nevešto je pokušala da objasni razloge kašnjenja racionalizacije javnog sektora, ocenjujući da je rok od 60 dana za otpuštanja u prvoj ovogodišnjoj fazi „u startu bio tesan“, ali je prećutala da kada ja taj rok određen, nije bilo izvesno da će biti prevremenih izbora. Ona ipak obećava da izbori neće zakočiti taj proces, koji se prvi put sprovodi u Srbiji i koji svakako nije lako uraditi tako da se ne smanji kvalitet usluga u javnom sektoru, kojim su i sada građani nezadovoljni. Po njenim rečima, broj onih koji će biti otpušteni u 2016. godini biće manji nego što se u javnosti licitira – od 20.000 do 30.000 ljudi.
Fiskalnom strategijom, koju je usvojila Vlada Srbije, predviđeno je da od 2015. do 2018. godine iz javne uprave, koja zapošljava oko 530.000 ljudi, ode ukupno 15 odsto, odnosno godišnje oko 26.500 ljudi. To bi trebalo da dovede do smanjenja rashoda za zaposlene sa sadašnjih 11,8 odsto na osam odsto BDP-a, što je u skladu sa aranžmanom sa MMF-om.
Još nema ni podataka
Još nema podataka za celu prošlu godinu, ali za 11 meseci, na kraju novembra, u javnom sektoru je u odnosu na decembar 2014. godine bilo manje oko 6.500 radnih mesta, što je oko 1,5 odsto ukupno zaposlenih na neodređeno vreme. Svi koji su otišli to su dobrovoljno učinili, penzionisanjem ili prelaskom u privatni sektor. Broj onih koji su napustili javnu upravu bio je nešto veći od 6.500 pošto su određena radna mesta morala da budu popunjena, kako bi se obezbedila funkcionalnost sistema, a otkaz nije nikome uručen. Taj posao je prebačen za ovu godinu, tako da je za prvu fazu bilo predviđeno da najkasnije do 8. februara budu napravljeni spiskovi za otpuštanje u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, koji je usvojen krajem jula prošle godine.
Do sredine februara, kako je rečeno „Novoj ekonomiji“ u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, oko 70 odsto državnih organa je dostavilo tražene izveštaje o sistematizaciji i racionalizaciji radnih mesta. Procene su da će onim ministarstvima koja u svom sastavu imaju mreže institucija, poput zdravstva, sudstva, socijalne zaštite, prosvete, biti potrebno više vremena za objedinjavanje i dostavljanje izveštaja. Većina lokalnih samouprava je donela odluku skupština o maksimalnom broju zaposlenih, odnosno njih 127 od 145. Upravna inspekcija i Inspekcija rada su na terenu i proveravaju odluke jedinica lokalne samouprave i to po tri osnova – registra zaposlenih, zahteva za otpremnine i predatih sistematizacija.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetosmom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
