Ovo je ručno vođena država

1.    U narednih 365 dana, šta očekujete u Srbiji, kada je reč o reformama?

Ja bih voleo da vidim da ima reformi, ali je mala verovatnoća – zato što postoji jedno pravilo u prirodi: koliko se jedno telo magnetisalo, toliko  mu je potrebno da se razmagnetiše. Društvene promene su spore, ali je važan prvi korak. Ono što je važnije od tog prvog koraka, jeste da se napravi koncept koji ima svoj fundament i krajnji cilj kako bi društvo dugo vremena išlo jednim putem. Problem naše tranzicije je to što je taj put išao cik-cak, što idemo jedan korak napred, a dva nazad i što nemamo društveni koncept i kontinuitet određene društvene, političke i ekonomske vrendosti. Drugi narodi to imaju, znaju da će nakon izvesnog vremena,  kada idu u dobrom pravcu, stići do boljitka. Evo ilustracije kada je reč o urbanizmu. Imate gradove koji se grade 300 godina, ali po planu  koji je usvojen u 18. veku i od tada do danas se ne odstupa. Kod nas je takva politika da se stalno nešto menja, u zavisnosti od onoga što je aktulno. Važno je da društvo ima svoju socijalnu i političku filozofiju, koja je čvrsto definisana i da se nje drži, onda ima šanse da uspe.

2.    Ko je taj ko u Srbiji može da definiše tu filozofiju?

Filozofija proističe iz intelektualne snage naroda. Iza svakog društenog poretka stoji jedna velika socijalna filozofija ili religiozna ideja. Mi ne vidimo da je to tako, ali u suštini jeste. Poredimo tri civilizacije i tri religije – protestantsku, katoličku i pravoslavnu, ortodoksnu. One se po mnogo čemu razlikuju, ali najviše po uspešnosti i efikasnosti. Najuspešnije su protestantske jer su sistemi vrendosti – marljivost, radinost, posvećenost i to da se ne sme krasti. Oni ne opraštaju onima koji kradu, varaju i ruše društveni poredak. Katolici, međutim, omogućavaju ispaštanje grehova. Kod  naše civilizacije, pravoslavne, sveštenik oprašta grehove, besplatno. I ti znaš da ti je oprošteno i da možeš da ponoviš.To je koncept, to je baza društva i njen metabolizam.

3.    Da li je u tom smislu potrebna promena svesti, o čemu slušamo u poslednje vreme iz vrha vlasti?

Jeste. Ali ne može da se promeni za godinu dana. Međutim, kada se menja, mora dobro da se postavi taj kamen temeljac. Mi smo često menjali svest, ali je naš problem što ta promena nikada nije dovedena do kraja i nije duboka.

4.    Šta će za vas biti signal da se ovog puta svest menja temljeno?

Za to je svakako potrebno dugo vremena i mora da se krene upravo od baze. Temelj društva je obrazovanje. Mora da se krene od osnovne škole u koju deca treba da se upisuju sa dubokim uverenjem da ima smisla učiti, što sada nije slučaj, da se ne sme prepisivati i da ništa dobro ne donosi kupljena diploma. Nikome. Nastavnici ne smeju da budu na dnu društevne lestvice kao što su sada. U Nemačkoj, nastavnik koji suštinski „proizvodi“ čoveka nikada  ne može da ima  manju platu od onog koji, recimo, pravi pljeskavice. U Srbiji može. To je to. To se provlači kroz čitav sistem. Zato je važno ići redom – kao u  medicini, da pre nego što bi izlečio čoveka moraš da vidiš gde je poremećaj metabolizma. Ovo je sistem sa ugrađenom pantljičarom, ovde što više jedeš, sve si mršaviji, odnosno – što više radiš, sve si siromašniji, jer sistem nije zasnovana na kreaciji, već na redistribuciji. Ovde je prisutan hajdučki mentalitet i hajdučka ekonomija. Lakše je napadati karavane, nego tkati svilu. Mi smo odrasli na toj ekonomiji. Stalno nam socijalna revolucija daje za pravo da je to brže i zato imamo problem  diskontinuiteta.

Nastavak teksta možete pročitati u trinaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“