Pčelarska mafija: krađa košnica i lažni med

Veštački med je naneo katastofalnu štetu pčelarstvu. U Gornjoj Trnavi je jedan čovek 80-ih godina počeo da pravi lažni med, ubrzo se udružio i sa komšijom. U Donjoj Trnavi, počeli su njih dvoje i to u kazanu za rakiju. Oni su 900 kg do tonu veštačkog meda prodavali nedeljno i to po 50 odsto nižoj ceni. Danas mislim da je na tržištu meda 70 odsto veštački

Među starim pčelarima postojalo je uverenje da ko počne da pčelari i da mu pritom pčelarenje ide od ruke, jednu košnicu mora da kupi, jednu da dobije na poklon, a jednu da ukrade. Međutim, u poslednjih pet godina ta „krađa“ se omasovila, pa je prešla iz tradicionalne u krađu zarad materijalne dobiti. Zbog toga nije ni čudo što se kaže da su najveće mafije na svetu farmaceutska, putarska i pčelarska.

I dok se u Evropskoj uniji povećava broj košnica, pa je za poslednje četiri godine povećan za 12 odsto, Srbija drži prvo mesto u svetu po broju košnica po glavi stanovnika, u proseku oko 55. U čitavoj zemlji registrovano je više od milion košnica. Ipak, tu statistiku ruše njihovi kradljivci. Najviše su oštećeni vojvođanski pčelari iz Apatina, Vršca, Subotice, Pančeva, ali i iz sela šumadijskog regiona. Negde se ne kradu samo košnice, već i oprema sa sve pčelarskom kapom, a negde košnice ostaju na svojim mestima, ali bez roja pčela. 

„Krađe košnica u Aranđelovcu su oduvek predstavljale problem. Do pre pet godina to su bile sporadične krađe u vidu jedne ili dve na pčelinjaku, pa se tome nije pridavao značaj, međutim sada je taj problem uzeo maha. Meni je sa jednog pčelinjaka ukradeno osam, i to je birano osam najlepših košnica sa najjačim društvima. Kod mene i drugih pčelara lopovi nisu krali prvu košnicu s kraja, već su birali jača društva sa više meda“, kaže predsednik Društva pčelara Aranđelovca Miloš Stanić koji je i dobitnik nagrade za najbolji bagremov med na ovogodišnjem novosadskom sajmu poljoprivrede.

Da je pčelarstvo skup hobi, potvrđuju i ovi podaci: vrednost jedne košnice sa nastavcima i pčelinjim društvom kreće se od 100 do 150 evra bez meda, mada sa medom i u zavisnosti od perioda godine, cena može biti daleko viša. Pčelar početnik u investiciju od pet košnica sa neophodnom opremom i lekovima za pčele mora da uloži oko 1.000 evra. Na kraju cena meda zavisi od godine; 2015. bila je oko pet evra, prošle godine oko 800 dinara, a loše 2014. dostizala je i do 1.500 dinara za kilogram. Trenutno, cena meda u maloprodaji kreće se od 700 do 1.000 dinara. Na osnovu gore navedene računice, vrednost ukradenih košnica može biti od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra. Zbog ovoga mnogi pčelari su posegli za tehnologijom u vidu sigurnosnih kamera i sistema za praćenje, koji se prodaju na internetu.

Radoslav Karić iz sela Đurđevo kod Rače pčelar je sa 54-godišnjim stažom i članstvom u Savezu pčelarskih organizacija Srbije od pola veka. Više puta je nagrađivan za svoj doprinos pčelarenju, nažalost više puta je i obijan i pokraden. 

„Jednom su dolazili sa vozilima specijalno, a ja sam ih iznenadio. Često su probijali pčelarsku kućicu tri kilometara daleko od moje kuće; pokupe vosak, ramove, sve što je unutra. Razmišljam o sigurnosnim kamerama, ali više sam mislio da ugradim na svojoj kući jer su je obijali više puta“, žali se Karić.

Pokradeni pčelari, naravno, prijavili su slučaj policiji, međutim kako mnogi kažu, sve se svede na službenu belešku. Nikada ni lopov ni košnice ne budu pronađeni, a za one koji su imali više sreće, krivac bi dobio samo uslovnu kaznu, kako navode vojvođanski pčelari. Mnogi pčelari veruju da su sami kradljivci ili pčelari ili osobe kojima je vrlo dobro poznata pčelarska praksa, da bi mogli bez straha od pčela i spretno da obave krađu košnica.