Na onlajn tržištu često se dešava da prodavci nude kopije velikih svetskih brendova, zbog čega čuvene kompanije ne samo da imaju gubitke u prodaji, već im je narušena i reputacija. Gotovo svaki deseti Evropljanin bio je najmanje jednom prevaren kupovinom krivotvorenog proizvoda, pokazuje istraživanje Evropske organizacije za intelektualnu svojinu
Mladi inženjeri iz Srbije, Ivan Kadić i Aleksa Vučković pokrenuli su startap firmu AI Software i osmislili inovativan alat koji će kompanijama čiji se brendovi često kopiraju, pomoći da pronađu „fake“ proizvode na onlajn tržištu koji „iskaču” iz napadnih reklama na sajtovima i na društvenim mrežama.
Ivan Kadić, inženjer specijalizovan za e-trgovinu i suvlasnik firme AI Software kaže da krivotvorena roba koja se svake godine nađe na tržištu EU čini gotovo sedam odsto ukupnog uvoza u vrednosti od 121 milijardu evra.
„Istraživanje Evropske organizacije za intelektualnu svojinu (EUIPO) pokazalo je da je gotovo svaki deseti Evropljanin bio najmanje jednom prevaren kupovinom krivotvorenog proizvoda”, kaže on.
Tržišni inspektori u Srbiji su, kako dodaje, u prvoj polovini 2020. godine otkrili i uklonili oko 8.600 reklama u kojima se nudila roba neregistrovanih trgovaca preko društvenih mreža.
„U istom periodu registrovano je 2.500 internet prodavaca, što je 77 odsto više nego pre pandemije. Promet koji se ostvari na taj način iznosi oko 25 milijardi dinara, što je skoro duplo više nego pre pandemije, pokazuju podaci Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača. Naš proizvod ’Brands Checker’ može da utvrdi da li u prometu te robe prodavci nude i falsifikate”, kaže on.
Aleksa Vučković, suvlasnik startap firme AI Software, kaže da će sa njihovim proizvodom menadžeri maloprodajnih kompanija i njihovi advokati moći da prate falsifikovanu i krijumčarenu robu koja se prodaje onlajn.
Koja roba se najviše falsifikuje na internetu?
Ivan: Najčešće se falsifikuju odeća, obuća i elektronika, ali to zavisi od tržišta. U Srbiji se odeća i obuća lakše otkrivaju, veći problem predstavlja krivotvorena elektronika.
U kojoj je fazi razvoj softvera, kad očekujete da će biti na tržištu?
Aleksa: „Checker” smo spremili za testiranje sa manjim brojem klijenata, za tzv. soft launch fazu. Prošli smo potrebna testiranja i veoma smo zadovoljni testovima sa prvim klijentima i na prvim tržištima. Trenutno pregovaramo sa kompanijama i očekujemo da će u drugom kvartalu ove godine proizvod biti na tržištu. Fazu testiranja radili smo na tržištima Indonezije, Malezije, Meksika, Turske. Ono što je kod svake tehnologije koja se zasniva na principu AI (Artificial Intelligence) ili veštačke inteligencije specifično jeste da se vremenom usavršava, uči i razvija kroz informacije za koje je uvek potrebno vreme i mnogo podataka. Preciznost je posebno važna u ovom slučaju zato što se oslanjamo i na tehnologiju „image recognition“ (prepoznavanje objekata na slikama) koja, u našem slučaju prepoznaje nedostatke na artiklima koji su fotografisani, kako bismo našim klijentima pružili sigurnost u informacije koje im isporučujemo.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
