Davanjem diskrecionog prava Vladi Srbije da penzije povećava samo delu korisnika, faktički je ozakonjena mogućnost korišćenja budžetskog novca za pridobijanje glasača.
Stiže povišica od novembra! Stiže povišica od novembra! Celo leto je predsednik Srbije bio u ulozi glasnika dobrih vesti unoseći dašak osveženja i optimizma među penzionere. Dobar deo najstarijih sugrađana, njih oko 500.000, zaista se ohladio kada su shvatili da im nakon ukidanja zakona o umanjenju penzija, sledi penzija na nivou pre umanjenja 2014. godine, ali ne i najavljeno povećanje. Ostali penzioneri su dobili tzv. uvećanje uz penziju u iznosu od pet odsto. Zakonsko pokriće za ovu, dosad nepoznatu vrste isplate, obezbeđeno je Uredbom o uslovima, visini, obuhvatu korisnika penzija i dinamici isplate novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju, koju je Ana Brnabić potpisala 18. oktobra.
Uredba propisuje da „uvećanje uz penziju“ dobijaju svi čije penzije ne prelaze 34.003,90 dinara, uz striktno naglašavanje da se novčani iznos „uvećanja uz penziju“ posebno iskazuje, dakle ne ulazi u penzijsku osnovicu, niti se može tretirati kao trajno povećanje. Takođe, Uredba reguliše isplatu „uvećanja uz penziju“ samo za oktobar i novembar, a koliko će iznositi decembarska penzija, čija isplata sledi u januaru, još uvek nije poznato.
Tako je prvi put primenjen model usklađivanja penzija ustoličen nedavnim izmenama Zakona o PIO kojima je Vladi dato diskreciono pravo da isplaćuje novčani iznos kao uvećanje uz penziju u zavisnosti od finansijskih mogućnosti budžeta. Prema članu 37. izmena Zakona o PIO Vlada za ovu svrhu, po svom ćefu, kome, kada i koliko hoće, može upotrebiti 0,3 odsto srpskog BDP što iznosi oko 140 miliona dolara. Tako su uvećanje od pet odsto dobili samo oni sa bednim penzijama što, po rečima ekonomiste Nikole Altiparmakova, defakto predstavlja oporezivanje građana sa natprosečnim, odnosno nešto manje bednim penzijama. Jer novac za isplatu „uvećanja uz penziju“ obezbeđen je tako što nisu povećane takozvane visoke penzije, čime su dodatno kažnjeni upravo oni koji su podneli najveći teret fiskalne konsolidacije i koji su za četiri godine državi „donirali“ u proseku 1.600 evra. Sličan pokušaj u Italiji pre desetak godina, kaže Altiparmakov, proglašen je neustavnim.
„Može nam se“ formula za usklađivanje penzija
Praksa da Vlada diskreciono usklađuje penzije dominantna je jedino u nerazvijenim državama Severne Afrike i Bliskog istoka (Bahrein, Džibuti, Maroko, Libija, Jemen…), upozorio je Fiskalni savet ističući da budžet za 2019. omogućava povećanje mase penzija za oko sedam odsto (preko 35 milijardi dinara). Prema oceni Saveta, to ostavlja dovoljan prostor za ispunjavanje zakonske obaveze usklađivanja penzija dva puta godišnje – u aprilu i oktobru. Očigledno je da su se stekli uslovi za usvajanje „nove i darežljivije formule“ u odnosu na formulu koja je bila na snazi od 2010. i po kojoj je trebalo da se penzije usklađuju za procenat rasta cena uvećan za rast BDP-a preko četiri odsto, stav je Fiskalnog saveta koji je pozvao Vladu da već tokom 2019. usvoji tu novu formulu. Umesto toga, Vlada i MMF su najavili da će se nova formula za usklađivanje penzija primenjivati tek od 2020. i nema nikakvog osnova za verovanje da će ona biti „darežljivija“ od postojeće koja se, iako solidna, ionako već godinama ne primenjuje. Naprotiv, izvesno je da će ta nova „formula“ počivati na diskrecionom pravu Vlade da selektivno povećava penzije samo pojedinim kategorijama korisnika i tako nastavi sa urušavanjem tek uspostavljene kakve-takve stabilnosti penzionog sistema. O tome svedoče i transferi Fondu PIO koji su u 2019. planirani na nivou od pet do 10 milijardi dinara većem od objektivnog nivoa, čime se, najverovatnije, priprema prostor za jednokratne „povišice“ penzionerima s najnižim primanjima. Fiskalni savet je ponovio ocenu da to nije dobar način za vođenje socijalne politike i da je loše što Vlada u predlogu budžeta nije obrazložila zašto je i za koju namenu povećala transfere Fondu PIO, uprkos činjenici da je broj penzionera od 2015. u konstantnom opadanju.
Nastavak teksta možete pročitati u 57. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
