Petničar i botaničar

Veoma je zadovoljan uslovima rada u Petnici jer imaju dobru opremu i
laboratoriju za biologiju, koja je jedna od najbolje opremljenih u
zemlji. Posebno zadovoljstvo mu predstavlja rad sa sjajnim, talentovanim
srednjoškolcima koji pohađaju petničke programe

U beogradskoj Botaničkoj bašti Jevremovac „cvetali” su mnogi mladi
biolozi. Jedan od njih je i Tomica Mišljenović, student doktorskih
studija na Biološkom fakultetu, ujedno član još jednog rasadnika
talenata – istraživačke stanice Petnica, u kojoj je i zaposlen kao šef 
biološke laboratorije. Još kao srednjoškolac volontirao je u stakleniku i
tokom leta provodio mnogo vremena u Bašti, gde je naučio mnogo toga, ne
samo o raznovrsnosti biljnog sveta, već i zanimljivu istorijsku priču
Jevremovca. Trenutno je u toku rekontrukcija Bašte i Velikog staklenika,
koji je podignut davne 1892. godine, kada ga je kralj Milan Obrenović
poklonio Bašti, ali decenijama nije bilo uslova za ulaganje i veliki deo
staklenika je godinama bio zatvoren za posetioce iz bezbednosnih
razloga.

Neki delovi stakla tog zaštićenog spomenika kulture počeli su da se
obrušavaju i Uprava je morala da ga zatvori. Delimično je bio obnavljan
više puta posle Drugog svetskog rata, ali nikada u potpunosti da
zadovolji standarde za održavanje temperature i vlažnosti neophodne za
uspešno gajenje biljaka. I tek prošle godine, zahvaljujući novcu iz IPA
fondova, počela je njegova sveobuhvatna obnova i trebalo bi da bude
završena sledeće godine na proleće. Za Tomicu će to biti radostan dan,
jer će kad se završi izgledati, kako kaže, kao kada je i podignut, a
imaće svu modernu opremu i uslove da se biljna kolekcija koja postoji
očuva i unapredi.

Osim prisutnih endemičnih vrsta posebno su, prema njegovim rečima,
interesantne i ugrožene biljke, u čijoj zaštiti važnu ulogu igraju i
botaničke bašte u kojima se retke biljne vrste mogu umnožavati i vraćati
nazad u prirodu. „Jedan takav uspešan projekat je rađen i sa „rtanjskom
metvicom”, vrstom  koja raste na malom području na Rtnju i u saradnji
sa Institutom za biološka istraživanja je razmnožena, dobijeno je
nekoliko hiljada jedinki, a zatim je deo njih vraćen u prirodu. I sada
postoji u Bašti i čuva se na Institutu, u slučaju da joj se nešto desi
na prirodnom staništu”, kaže Tomica.

Nastavak teksta možete pročitati u šestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“