Pionirski ekološki hostel

Mladi preduzetnici Marko Ristovski i Milan Bogojević iz Užica,
otvorili su prvi eko- hostel u Užicu „Republik“, tematski „obojen“
Titovom revolucijom i Užičkom republikom, prvom oslobođenom teritorijom
za vreme Drugog svetskog rata. Novac za pionirski poduhvat dobili su
uglavnom od fondacija koje su podržale njihov projekat. Na konkursu
„Zelene ideje“ Trag fondacije, Rokfeler i Erste banke dobili su 8.000
dolara, zatim preko grupe 484 i USAID-a 1.200 evra, a iskoristili su i
subvenciju koju daje Nacionalna služba za zapošljavanje od 160.000
dinara za pokretanje biznisa. „Ostatak projekta finansiramo iz
sopstvenih izvora. Ukupna investicija na kraju će nas koštati 20.000
evra. Primili smo prve goste krajem avgusta, a hostel ćemo simbolično
otvoriti 24. Septembra, na dan kad je nastala Užička republika davne
1941″, kaže Marko Ristovski za Novu ekonomiju.

Na konkursu „Zelene ideje“ od 109 projekta vaš je proglašen za
najbolji. Koliko ste dugo pripremali projekat, po čemu je hostel
specifičan i šta je bilo presudno da vi dobijete finansijsku podršku?

Projekat smo pripremili izuzetno brzo jer su rokovi bili kratki, ali
ideja je postojala već godinu dana, tako da je samo trebalo da je
stavimo na papir. Projekat je bio najbolji iz više razloga, a
prvenstveno zato što je bio inovativan i zato što je doneo nešto potpuno
novo u našu lokalnu sredinu i to tačno ono što je nedostajalo. Hostel
se u potpunosti oslonio na lokalne resurse i obnovljive izvore energije,
zatim predvideli smo zapošljavanje mladih ljudi, direktno i indirektno
uključivanje radnika u razvoj turizma. Presudno je bilo to što je naš
poslovni model apsolutno univerzalan i može biti primenjen u bilo kojoj
sredini. Smeštaj je opremljen po standardima koji važe u globalnoj
hostelskoj asocijaciji Hosteling International, čiji je „Republik“
punopravni član, odnosno trenutno traje procedura dobijanja sertifikata.
Ovi standardi postavljeni su tako da gostima obezbeđuju visok stepen
komfora i ugodan boravak. Imamo 25 ležajeva, a cene noćenja iznose
između 1.000 i 1.500 dinara.

Iznajmili ste kuću od 200 kvadrata, koju ste renovirali, adaptirali
sa ciljem da napravite „pametni hostel“. Šta ste sve uradili?

Dogradili smo ekološko grupno kupatilo od drveta sa tri tuš kabine,
srušili smo nekoliko zidova kako bismo dobili na prostoru, krečili,
farbali, a ono što je interesantno jeste da je apsolutno sav nameštaj u
hostelu izrađen od recikliranih materijala. Svi kreveti, stolovi,
fotelje, police i kuhinja napravili smo od euro paleta, dok smo ormare i
dekorativne elemente uzeli sa vojnog otpada, reparirali i vratili u
funkciju. U toku je ugradnja senzora pokreta, kako bi se svetla sama
gasila u prostorijama u kojima nema nikoga i na taj način štedeli
energiju. Cilj nam je, takođe, da sva svetla u kući zamenimo štedljivom
led rasvetom, samo malo da  razradimo posao, jer su sve to sistemi koji
nisu ni malo jeftini, ali imaju dugoročni efekat na uštedi energije. U
hostelu uvodimo takozvani „zeleni menadžment“, koji goste upućuje na
ekološke vidove transporta, na lokalne proizvođače organske  hrane,
zamenu posteljine i peškira na zahtev gosta, a korišćenjem ekoloških
kartica goste ćemo opominjati na uštedu vode i električne energije.
Nismo još uvek napravili „pametni“ hostel  jer je ta investicija jako
velika, ali naš cilj je da to postignemo u što skorije vreme.

Koristićete obnovljive izvore energije, koliko vas je koštala ta investicija?

Grupno kupatilo koristi bojler od 300 litara, koji se greje solarnim
panelima. U slučaju da nema dovoljno temperature, automatika sama pali
kotao na pelet koji dogreva vodu na potrebnu temperaturu. Ceo ovaj
sistem je koštao 4.400 evra, plus dodatni troškovi koji su pratili
ugradnju ovog sistema. U planu je ugradnja ekološke septičke jame, za
koju je planirana ogromna investicija tako da ćemo morati da sačekamo
neku donaciju ili veliki broj gostiju, što bismo iskreno više voleli.

Nastavak teksta možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“