Argument da i razvijene zemlje imaju sistem takozvanih socijalnih, osnovnih penzija, od kojih ne može da se živi, pa svi uplaćuju dodatne penzije, kod nas retko ko pominje. Situacija je još dramatičnija kad imamo u vidu da u poslednje dve decenije stotine hiljada ljudi radi na crno, bez ikakvih doprinosa i da penziju neće ni imati
Oko milion ljudi u Srbiji danas radi na crno. Za njih je sada potpuno nevažno da li je Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju restriktivan, jer nemaju šansu da baš lako dođu do penzije. Ipak, doći će do kakve-takve penzije, ukoliko nađu legalni posao i ostvare bar 15 godina staža.
S druge strane, ono što je rezultat upravo usvojenih izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju jeste da su, zapravo, i u Srbiji državne penzije postale garant samo minimalnog prihoda, dovoljnog za preživljavanje. Zato svi koji u starosti žele da imaju iole pristojan život, moraju da štede tokom radnog veka, ili da sebi uplaćuju privatno penziono osiguranje.
Sistem socijalnih penzija kakav, bez obzira što to ovde niko ne pominje, sve više postaje i srpski, već se primenjuje u državama kao što su Švajcarska ili Kanada.
Većina radnika iz sive zone za dve decenije biće socijalni slučajevi, kažu u Fondu za penziono i invalidsko osiguranje. Oni sa 15 godina staža danas stiču uslov za minimalnu penziju, koja trenutno iznosi oko 15.000 dinara. U suprotnom, nemaju ništa.
Na crno se najviše radi u trgovini, ugostiteljstvu i turizmu i u tim oblastima je, kažu nezvanične procene, svaki treći zaposleni neprijavljen. Procene su da oko 60 odsto nezaposlenih prestaje da traži legalan posao, zato što na njega čekaju duže od godinu dana. Najveći deo njih počinje da radi na crno.
„Toga najviše ima u trgovini i u sektoru usluga uopšte, ali i u građevini. I češće se dešava u malim preduzećima koja imaju do desetak zaposlenih, jer su veće firme pod budnijim okom države i teže im je da to kroz knjige provuku“, objašnjava Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.
Kazne za pravna lica koja zapošljavaju radnike na crno nisu male i iznose od 800.000 do milion dinara. Za preduzetnike zakon predviđa kaznu od 400.000 do 500.000 dinara, a za odgovorno lice u preduzeću 40.000 do 50.000 dinara. Zbog sporosti sudstva i zastarevanja, međutim, većina prekršajnih postupaka nikada se ne okonča.
Sličnu sudbinu će, kada stigne vreme za odlazak u penziju, imati i oni koji rade ili su prijavljeni na minimalac. Prema podacima sindikata, u Srbiji oko 40.000 ljudi živi od minimalca, dok je još oko 20.000 zaposlenih u privatnom sektoru prijavljeno na taj iznos, a ostatak zarade dobija „na ruke“.
Nastavak teksta možete pročitati u trinaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
