Podkast koji je pokrenuo region

Vladimir Stanković postao je poznat u čitavom regionu kao autor podkasta Biznis priče u kome razgovara sa ljudima iz sveta biznisa. Tačnije sa onima koji su pokušali da urade nešto i to im je pošlo za rukom. Kako kaže Stanković, ne samo da je podkast postao gledan, već je pozitivno uticao na afirmaciju privatnog biznisa jer mnogi dok gledaju, razmišljaju kakav posao bi sami mogli da pokrenu.

Kako je nastao podkast Biznis priče i kako je postao viralan, s obzirom na to da se obraća ljudima iz sveta biznisa i preduzetništva i to na srpskom jeziku?

Još na fakultetu sam ušao u svet startapa, pokrenuo sam platformu za čuvanje kućnih ljubimaca. Tako sam ušao i u mnoge akceleratore i imao priliku da razgovaram sa puno uspešnih biznismena. Poželeo sam da te razgovore čuju i drugi ljudi, pa i da nas je deset, to je super. Čuo sam za podkast format i, bez ikakvog prethodnog iskustva, krenuo da snimam još 2019. godine. Pozivao sam ljude koje do tada niko nije zvao u podkaste, a koji imaju šta da kažu. U mom podkastu o biznisu, jednoj rigidnoj oblasti, priča se opušteno kao da smo u kafiću. Dokazao sam da ta tema uopšte ne mora da bude dosadna. Jedino me je iznenadila ciljna grupa, jer sam mislio da će biti mnogo manje publike.

Mislili ste da biznis teme neće zainteresovati mnogo ljudi u Srbiji i regionu?

 Na početku sam mislio da je uspeh ako privučem deset hiljada ljudi i da više od toga ne treba da očekujem. Međutim, Biznis pričama zainteresovao sam mnoge ljude koji do tada nisu bili u toj temi, verovatno jer su mislili da je sve to dosadno. I, to je naš veliki uspeh – preduzetništvo je postala bitna tema u regionu, što potvrđuju i brojke.

Šta je važnije da bi podkasti bili gledani – ko priča ili šta priča?

 Spoj te dve stvari ključ je uspeha. Svega dvadeset odsto je marketing, a osamdeset je kvalitet priče i kompetencija gosta. Kod mene su gostovali ljudi koji su već bili u nekim drugim podkastima, međutim, to je sve prolazilo neopaženo. Važno je da gosta navedeš na to da se otvori i krene da priča u prijatnom okruženju.

Niste studirali novinarstvo, već FON koji je samo fizički blizu FPN-a, a ipak znate da postavite pravo pitanje i navedete sagovornika da se otvori.

Više volim da slušam, nego da pričam, naročito kada je prekoputa mene uspešan čovek koji ima svašta korisno da kaže. U mojim intervjuima, ja sam nebitan, važan je sagovornik. I sam učim kroz te razgovore. A kako se bavim marketingom, imam razvijen osećaj za biranje zanimljivih tema.

Koji je najkorisniji savet koji ste dobili od gostiju?

Teško je izdvojiti jednu stvar, teško je opisati rečima, ali sam mnogo toga lično implementirao, što mogu videti oni koji me prate. Rano sam spoznao da je networking, odnosno umrežavanje, važan u biznisu i ko to spozna, on je pobednik. Recimo, mnogim gostima se nakon snimanja javlja puno ljudi, uzajamno se povezuju i to je korisno za sve. Takođe, i mi iz Biznis priča favorizujemo umrežavanje, pravimo okupljanja na nekoliko meseci za goste podkasta i publiku.

Da li vas ljudi pitaju da im otkrijete magičan recept za uspeh u biznisu, kao nekog ko se naslušao saveta iz ličnih iskustava?

Dosta ljudi me pita kako da pokrene svoj biznis. Ja ih onda pitam da li su nešto radili i uglavnom kažu da nisu, da nemaju iskustva. A to iskustvo je veoma značajno, retko kome pođe za rukom da napravi biznis preskačući bitne stepenike. Savetujem da se prvo steknu određena iskustva, pa tek onda realizuje ideja. Ljudi imaju ideju, ali su previše zaljubljeni u nju da bi bili spremni da je se tek tako odreknu, iako je loša. Uostalom, i ja sam bio takav na početku. Mislio sam da imam revolucionarnu ideju, a ispostavilo se da nije tako.

Da li vam se javljaju ljudi koji su, motivisani vašim podkastom, pokrenuli svoj biznis?

Na dnevnom nivou se javljaju i to me veoma raduje. Jedan gledalac mi je napisao da je moj podkast više doprineo ukidanju kmetstva u Srbiji nego Karađorđe.

Pomenuli ste startap ekosistem u Srbiji. Da li država treba više da se uključi u kreiranje ambijenta za razvijanje startapa?

Najbolje je da se država uključi u osnaživanje mladih da se odmetnu u preduzetničke vode. Startap ekosistem se razvija, brojke to pokazuju. Izazova je mnogo, od finansiranja, zapošljavanja kadrova, a tu pre svega mislim na programere. Kod nas, skoro po pravilu, programeri ne žele da rade za perspektivne neafirmisane startapove sa malim budžetima, već se odlučuju za autsorsing gde ima više novca. Verujem da će se to promeniti.

Početkom aprila u Novom Sadu organizujete konferenciju gde će govoriti puno uspešnih ljudi. U najavi kažete da će taj događaj biti revolucionaran. Na šta tačno mislite?

 Najveća revolucija je u tome što smo biznis temu približili širim masama, da to postane mejnstrim. Takođe, pokazali smo kroz podkaste da je netačno misliti da nije moguće pokrenuti biznis od nule, da je biznis svet rezervisan za tajkune i ljude bliske političarima. Čvrsto verujem da će, podkastom motivisani, ljudi pokretati biznise sve više i tako doprineti podizanju ekonomije, ne samo u Srbiji, već i u regionu. I neka samo nekoliko njih uspe da od svoje ideje stvori kompaniju jednoroga, promeniće nabolje čitav region.

Čemu sve mogu da se nadaju oni koji će 5. i 6. aprila biti na konferenciji u Novom Sadu?

Umrežavanju, motivaciji, zabavi. To je moguće, iako su mi govorili da nije realno sve uklopiti. Biće oko 600 ljudi na jednom mestu, organizujemo i večeru uz druženje sa predavačima, žurku.