Prvenstvo mislim da je problem u neznanju. Nekompetentni ljudi predlažu zakone, usvajaju ih i kroje nam kapu. Tako stižemo do sledećeg podatka: 2014. godine, kada smo uradili analizu poslovanja srpske privrede, neto dobitak je bio 3,5 milijardi evra, a neto gubitak 4,6 milijardi evra. Dakle gubitak je 1,1 milijardu evra. Ministar Vujović jeste priznao da smo izbegli bankrot, ali nije rekao da je bankrot izbegnut pozajmljivanjem para iz inostranstva, a ne davanjem šanse domaćim privrednicima
Vlada Srbije je 2016. godinu proglasila godinom preduzetništva i najavila da je malim i srednjim preduzećima namenila tri puta više novca nego 2015.
Prema podacima Asocijacije malih i srednjih preduzetnika, 2012. godine je bilo 215.000 preduzetničkih firmi, sad ih ima 212.000. U 2012. osnovano je 31.000, a prošle godine samo 14.000 firmi. Preduzetnici tvrde da su ljudi potpuno destimulisani da ulaze u privatan biznis, pre svega zbog svakodnevnog uvođenja novih nameta kojih trenutno ima čak 405, kaže Vujović u razgovoru za „Novu ekonomiju“.
Ušli smo u predizbornu kampanju, a to znači da ćemo ponovo gledati presecanje vrpci, udaranje temelja za buduće fabrike, puteve i pruge. Uveliko slušamo priče o boljoj budućnosti, smanjenju stope nezaposlenosti, novim investicijama i radnim mestima. Šta očekujete kad se zavesa spusti i izbori završe?
Mogu samo da govorim o tome šta su naša očekivanja i koje bi korake trebalo preduzeti ako država zaista želi da izađemo iz krize. Da li će se to desiti, videćemo. Ono što znam jeste da bi preduzetnici podržali stranku koja će prvenstveno suzbiti partijski i rođački nepotizam koji je doveo do toga da loši kadrovi odlučuju o našoj sudbini i budućnosti naše dece. Zatim da se privatnici i civilno društvo uključe u donošenje propisa, da se uvede red u naplatama fiskalnih i parafiskalnih nameta, da se ukine plaćanje nadoknada za članove upravnih i nadzornih odbora u javnim preduzećima, da se uvede Zakon o zanatstvu.
Ovde ću vas zaustaviti u nabrajanju spiska lepih želja i podsetiti da je Asocijacija malih i srednjih preduzetnika na izborima 2012. godine potpisala sa SNS Sporazum o zajedničkom učešću na izborima. Tada ste govorili da se slažete sa ekonomskim programom Bele knjige SNS-a.
Tačno je da smo podržali Srpku naprednu stranku. Pre svega smo očekivali da će biti zaustavljen negativan trend u našoj ekonomiji. Verovali smo, između ostalog, obećanjima da će se pravi značaj dati domaćoj pameti i malim i srednjim preduzećima koja u svakoj državi zauzimaju značajno mesto. Imali smo velika očekivanja. Nažalost, od obećanog ništa nije ispunjeno
Da li je većina preduzetnika bila za takvu vrstu saradnje sa SNS?
Koliko znam, jeste. Mi nismo za njih izdvajali veliki novac, više je to bila neka vrsta moralne podrške. Poneki zanatlija je u toku kampanje dočekao predstavnike stranke, što bi rekli, onako domaćinski u vidu posluženja. Predstavio bi njihov program zainteresovanim sugrađanima…
Kažete da niste davali veliki novac, ali vas ja pitam zbog čega ste uopšte morali da se vezujete za bilo koju stranku, a naročito da je podržite? Govorite o partijskom nepotizmu, a sami ste ušli u politiku.
Poznato je da mi u Asocijaciji period od 2000. godine nazivamo ekonomskim „genocidom“. A evo i zašto. Ceo bankarski sistem je predat strancima tako što su sve naše banke gurnute u stečaj godinu dana pre nego što je došlo do zamene maraka u evre. Samo kroz tu konverziju 400.000.000 evra su dobile strane banke. Nisam pobornik teorija zavere, ali mi je takav potez potpuno neobjašnjiv s obzirom na to da su banke vaskularni sistem privrede, ako mogu tako da se izrazim. Naravno, pokazalo se da nijedna od banaka nije trebalo da ide u stečaj. Tako smo dobili najskuplje kredite u regionu i nezainteresovanost za razvoj srpske privrede. Navešću vam primer Rumunije u kojoj je provizija banaka oko 250 evra, a kod nas je 750 evra u proseku. Još jedan podatak je vrlo slikovit. U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije glavna zamerka je da ne postoji nikakva razvojna politika prema malim i srednjim preduzećima. Od 2006. godine u Evropskoj uniji se primenjuje princip „think small first“, u prevodu „misli prvo o malom“. To vam govori da su u normalnim državama ljudi odavno prepoznali da su mala i srednja preduzeća najfleksibilniji deo privrede, da su bitna za nacionalnu ekonomiju, posebno u vreme tranzicije.
U međuvremenu ste postali ozbiljni kritičari i ove vlasti. Zbog čega?
Mi smo mogli da zaposlimo gotovo sve one ljude koji su zbog loših privatizacija izgubili posao, pod uslovom da je stvoren dobar poslovni ambijent. Podsetiću i da je te 2012. godine svaki ministar imao svoj feud, svako je gurao na svoju stranu, bez plana i dogovora. Naravno da smo hteli da se nešto promeni. Zbog tako lošeg stanja poverovali smo u obećanje SNS da će „resetovati“ privredu Srbije i da će stvarno krenuti u reforme, ili da će bar zaustaviti tonjenje u živo blato. Oni imaju apsolutnu vlast, a ništa se nije promenilo.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetosmom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“