Vesti iz izdanja

28.02.2016. 19:09

Autor: Olivera Bojić

Pogled na biznis kroz drveni ram

Istok Radovanov, osnivač firme Pray Eyewear

Za proizvođače drvenih naočara iz Zrenjanina, prošla godina je bila godina preduzetništva, kad su pokrenuli posao i pokušali da dobiju finansijski podsticaj na konkursima fondova za razvoj. Ni od države ni od Pokrajine nisu dobili ni dinar, zato ne očekuju da će ovogodišnja državna promocija preduzetništva promeniti nešto nabolje

Jedan pravnik i jedan arhitekta do prošle godine ništa nisu znali o stolariji kad su počeli da proizvode drvene ramove za naočare i njihov unikatni proizvod danas predstavlja novi modni trend u Srbiji i tržištu regiona. Po završetku fakulteta Ilija Demenesku (arhitekta) i Istok Radovanov (pravnik) vratili su se u Zrenjanin i osnovali firmu Pray Eyewear. 

Za godinu dana koliko postoji njihova firma, napravili su 600 naočara, od toga 350 prodaju u Srbiji, ostalo izvoze u susedne zemlje: Crnu Goru, Hrvatsku, Makedoniju i imali su porudžbine iz Amerike, Nemačke, Norveške i Austrije gde su prodali po nekoliko modela. Mladi preduzetnici (26 i 27 godina) kažu da im nije bilo lako na početku, da su pravili početničke greške, štaviše izgubili uloženi novac, ali da se na njihovom primeru pokazalo da upornost donosi dobre rezultate. 

I prilično su zadovoljni prodajom i prihodom od oko 60.000 evra, od čega su gotovo sve uložili u proizvodnju, sajt i marketing. Sa alatima im nije lako, jer da proizvode nameštaj znali bi tačno šta im treba, na primer, cirkular i tri burgije, dok je njihova proizvodnja specifična i zahteva preciznije alate.     
  
Nova ekonomija: Da bi neko otvorio firmu smatra se da treba da ima znanje u određenoj industriji. Koliko je vama bio problem to što ste počeli da radite nešto novo i vama nepoznato i zašto ste odlučili da radite nešto potpuno suprotno od vaše branše? 
Istok Radovanov: Ništa nismo znali u početku o ovom poslu, jer sam ja završio Pravni fakultet i dve godine radio kao advokatski pripravnik. Ilija je studirao arhitekturu. Nakon završetka studija vratili smo se u Zrenjanin i odlučili da počnemo sa proizvodnjom drvenih naočara. Firmu smo osnovali pre godinu dana, a ideju smo imali pre četiri godine, kad smo pričali o tome da kupimo neke naočare za sunce i čuli da Ray Ban ima neke najnovije drvene naočare u ponudi. Tako smo se zainteresovali i odlučili da napravimo drveni ram. Kasnije se ispostavilo da te koje smo mi videli nisu bile drvene, nego plastične sa nekim šarama drveta. Odmah smo hteli da napravimo prvi ram, ali pošto nismo iz te oblasti i ništa nismo znali o stolariji, napravili smo ih tek posle nekoliko godina. U početku nam je bilo, pre svega, interesantno da napravimo drveni ram i to smo uradili najviše zato što je bio veliki izazov. Naravno, sav materijal (drvo i stakla) koji nam je bio potreban za proizvodnju nismo mogli da kupujemo kao fizička lica, pa smo osnovali preduzeće. Posle smo se obučavali kako se obrađuje drvo, kako se seče i taj proces učenja proizvodnje je trajao dugo. U početku problem nam je predstavljalo naše neznanje, nismo ništa znali ne samo o stolariji, nego ni o tome kako se vodi firma, malo docnije smo „pohvatali konce”, sad već pravimo i neke nove modele. 

NE: Koliko vam je bilo potrebno novca na početku, koliko je za takvu proizvodnju trebalo uložiti?
I. Radovanov: Na početku smo uložili oko tri hiljade evra, pritom smo imali dosta nepotrebnih troškova, kupovali smo stvari za koje se na kraju ispostavilo da nam nisu uopšte potrebne. Tako smo sigurno dve hiljade evra uzalud potrošili. Naša proizvodnja je specifična, neki alati treba da se izrađuju samo za naše potrebe i ako se pogreši jedan milimetar, taj alat ne odgovara, što nam se desilo nekoliko puta na početku. Novac nam je odlazio praktično zbog takvih grešaka. Ipak, uspevali smo da napravimo nekoliko komada, pa ih prodamo i onda nastavimo sa radom, tako smo do sada gotovo sve što smo zaradili investirali u proizvodnju. Možda je i bolje što nismo u početku raspolagali sa velikim kapitalom, možda bismo više izgubili kupujući pogrešne alate i opremu.Verovatno postoje još neke mogućnosti koje nam mogu olakšati posao, za koje ne znamo. I dalje učimo.  

NE: Koliko je ljudi angažovano u proizvodnji i kako izgleda taj proizvodni proces u kojem ste spojili zanat sa modernom tehnologijom? 
I. Radovanov: Naša proizvodnja je spoj stare zanatske tehnike i moderne tehnologije, jer se isecanje tih ramova, projektovanje i dizajniranje radi u posebnim dizajnerskim programima, a sama proizvodnja i materijali koje koristimo, lepljenje, šmirglanje, radi se starom zanatskom tehninkom. U proizvodnji je tokom letnje sezone angažovano nekoliko ljudi, planiramo do leta da angažujemo nove ljude. I moram da kažem, da smo slušali savete koje smo dobijali u početku, nikad ne bismo napravili naočare. 

Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetosmom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.