POHLEPA TANJI NOVČANIKE GRAĐANA

Stopa inflacije u Srbiji je počela da pada, ali je i dalje među najvišima u Evropi, a viša je nego u svim zemljama regiona. Takvom trendu su najviše doprinele cene hrane, a pored toga i cene energenata i niska konkurencija na tržištu maloprodaje

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije procenjuje da će inflacija na nivou 2023. godine u Srbiji iznositi 12,5 odsto. Severnoj Makedoniji se prognozira inflacija od 10 odsto u ovoj godini, Crnoj Gori 9,1 odsto, Bosni i Hercegovini 7,5 a Albaniji 4,6 odsto.

„Inflacija u Srbiji ove godine je najviša u regionu zbog toga što je Vlada Srbije početkom godine povećala cene struje i gasa, a istovremeno počela da ukida ograničenja cena osnovnih prehrambenih proizvoda, koja je uvela krajem 2021. To je povećalo proizvodne troškove firmi i istovremeno podstaklo neke firme, pre svega u prehrambenom sektoru, da podignu svoje cene više nego što je bilo opravdano, što je dovelo do povećanja inflacije”, rekao je za Novu ekonomiju Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Jovanović je naveo i primer da su se cene hrane u Srbiji između januara i juna ove godine povećale za oko deset odsto, dok su se u Bosni i Hercegovini povećale za oko tri odsto.

Inflacija je svoj vrhunac u Srbiji dostigla u martu kada je iznosila 16,2 odsto na godišnjem nivou. Od tada je počela da opada, da bi u septembru iznosila 10,2 odsto na godišnjem nivou.

Posmatrajući rast cena različitih grupa proizvoda, vidi se da su cene „hrane i bezalkoholnih pića“ u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine u proseku porasle za 14,4 odsto. U grupi „hrana“ najviše su porasle cene povrća, za 26,7 odsto, dok su cene „mleka, sira i jaja“ bile za 20,2 odsto više nego lane, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Inflacija u Srbiji je „neumorno visoka” i počela je da opada kasnije nego u uporedivim zemljama Centralne i Istočne Evrope. Iako inflacija nije u svim zemljama počela da raste i dostigla vrhunac u isto vreme, stopa rasta cena u Srbiji i dalje je među najvišima u Evropi. Bez obzira na selektivne državne kontrole, cene hrane bile su pokretač tog trenda, uz rast od 21,1 odsto u julu 2023, navodi se u redovnom izveštaju za Zapadni Balkan, koji je Svetska banka objavila u oktobru.

U Crnoj Gori je u septembru inflacija iznosila 7,9 odsto (cene „hrane i bezalkoholnih pića” u toj zemlji su porasle u proseku za 7,6 odsto). U Albaniji je inflacija bila 4,1 odsto u septembru, a zabeležen je rast cena „hrane i bezalkoholnih pića” od 7,9 odsto, pokazuju podaci statističkih zavoda tih zemalja.

Godišnja inflacija u evrozoni je u septembru iznosila 4,3 odsto, a u Evropskoj uniji 4,9 odsto. Najniže stope inflacije registrovane su u Holandiji (-0,3 odsto), Danskoj (0,6 odsto) i Belgiji (0,7 odsto), a najviše u Mađarskoj (12,2 odsto), Rumuniji (9,2 odsto) i Slovačkoj (devet odsto).

POHLEPA I ZAMRZAVANJE CENA

Komentarišući navode da su pojedini proizvodi skuplji u Srbiji nego u Evropskoj uniji, Jovanović kaže da je to „svakako tačno“. „Ja mogu lično potvrditi da su pojedini proizvodi ovde u Beču jeftiniji nego u Srbiji“, kaže Jovanović i dodaje da se to odnosi na proizvode koji se ne proizvode u Srbiji, već u Evropskoj uniji ili negde u Aziji.

„Za proizvode koji dolaze iz Evropske unije, cene u Srbiji su veće zbog transportnih troškova. Za proizvode koji dolaze iz Azije razlog je što su prodajne marže u Srbiji veće nego u Evropskoj uniji, zbog manje konkurencije u Srbiji. S druge strane, proizvodi koji dolaze iz Srbije su jeftiniji u Srbiji nego u Evropskoj uniji, zbog nižih plata. Usluge takođe“, ocenio je on.

Na inflaciju, kako kaže Jovanović, značajno utiče i konkurencija na tržištu maloprodaje, pa je niska konkurencija svakako jedan od razloga zašto Srbija, pa i ceo region, imaju višu inflaciju od Evropske unije.

„Poslednjih godinu dana se dosta priča o ’greedflation’, tj. inflaciji pohlepe, odnosno o tome da je inflacija ove godine posledica pre svega rekordnih profita korporacija, koje su zloupotrebile situaciju i digle cene u nebo. To se dešava svuda u svetu, ali još više u zemljama gde je konkurencija manja, gde firme imaju veću tržišnu moć, i gde su antimonopolske politike države slabije“, navodi Jovanović.

Srbija se nedavno sa trgovačkim lancima dogovorila o sniženju cena za određene kategorije proizvoda (akcija „Bolja cena“). Slične mere su sprovedene ranije u Crnoj Gori (akcija pod nazivom „Stop inflaciji“, što podrazumeva formiranje tzv. „antiinflacione korpe“), a potom i u Hrvatskoj u kojoj su ograničene cene za određene proizvode.

Jovanović navodi da iskustvo iz regiona iz proteklih par godina pokazuje da ograničenje cena smanjuje inflaciju, te da takve mere mogu usporiti rast cena. „Albanija je prošle godine bila jedina zemlja iz Istočne Evrope koja je imala jednocifrenu inflaciju, upravo zbog toga što su zamrzli cene pojedinih prehrambenih proizvoda. Čak je i Srbija prošle godine imala jednu od najnižih inflacija u regionu“, kaže on.

Ali, dodaje, ne treba imati iluzije oko toga šta te mere mogu postići – one ne mogu smanjiti cene. To se zapravo već i vidi, jer su cene u Srbiji u septembru ponovo porasle, za 0,3 odsto u odnosu na prethodni mesec, i pored te akcije.

„Mere mogu samo usporiti dalji rast cena, što je takođe nešto. Ipak, da bi se to desilo, moraju biti na snazi duže vreme, ne samo do kraja godine. Ako se ukinu, za samo tri meseca cene će odmah skočiti i sve će pasti u vodu“, rekao je on.

Narodna banka Srbije očekuje da se inflacija u granice cilja (tri, plus minus 1,5 odsto) vrati u drugom tromesečju 2024. godine, dok za kraj ove godine i dalje očekuje međugodišnju inflaciju od oko osam odsto, piše u izveštaju iz avgusta ove godine.