Uprkos tobože spektakularnim merama štednje i rapidno opadajućem državnom dugu, problem dohodne nejednakosti u Srbiji uporno štrči. Šta država namerava, ako uopšte namerava, da uradi kako bi se to promenilo?
Da nejednakost baš i nije popularna tema, sugeriše istraživanje Ninamedije po kojem u javnom prostoru poslednjih godina dominiraju teme poput javnog duga i mera štednje. Pregled štampanih medija, TV i radio/stanica i najposećenijih 200 internet portala u Srbiji u periodu od 2014. do kraja 2016. godine, pokazuje da se tema mera štednje pojavila vi[e od 18.500 puta, dok se o nejednakosti dohotka raspravljalo svega 52 puta. Nа toj temi, istini za volju, nije se insistiralo ni pre 2014. godine.
Šta je nejednakost?
Nejednakost bi trebalo posmatrati dvojako. Postoje „dobra“ i „loša“ nejednakost. Dobra nejednakost znači da se u društvu nagrađuju zalaganje i predan rad, vrednuje obrazovanje itd. S druge strane, loša nejednakost postoji kada nemaju svi iste mogućnosti da steknu dobro obrazovanje niti pristup tržištu ili kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti. To znači da deca siromašnijih ili manje obrazovanih roditelja imaju manje šanse da u životu uspeju. Prema tome, mogu se razlikovati nejednakosti u ishodima i u šansama. Nejednakost u ishodima je relativno prihvatljiva sve dok nije posledica nejednakosti u šansama.
„Sve veći broj istraživanja pokazuje da visoka nejednakost u raspodeli dohotka proizvodi socijalne i političke probleme, kao i da je loša za ekonomski rast i njegovu održivost“, izjavila je za „Novu ekonomiju“ Jelena Žarković Rakić, direktorka Fondacije za razvoj ekonomske nauke i profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Podaci o nejednakosti dobijaju se iz Ankete o prihodima i uslovima života (SILC), koju poslednjih pet godina sprovodi RZS prema metodologiji harmonizovanoj sa standardima EU. Na kraju, izvodi se tzv. Đini koeficijent (od 1 do 100), čija visoka vrednost znači veću nejednakost i obrnuto. Nejednakost se najčešće odnosi na raspoloživi dohodak, koji ostaje nakon plaćanja poreza i doprinosa.
Podaci, nažalost, pokazuju da je 2016. u Srbiji vladala gotovo najveća nejednakost u Evropi. Vrednost koeficijenta iznosi 38,6, što je više nego u svim zemljama EU, ali i Makedoniji. Problematično je i to što 20 odsto najbogatijih ima 9,7 puta veći dohodak nego najsiromašnijih 20 odsto stanovnika. Taj odnos je u Rumuniji, koja takođe ima veliki problem sa nejednakošću, primetno niži i iznosi 8,3. Zapravo, nejednakost u Srbiji je kroz čitavu prethodnu deceniju bila je iznad proseka Evropske unije.
Uzroci ovakvog stanja zasigurno su u vezi sa prirodnom tranzicionog procesa, koji je doveo do gubitka velikog broja radnih mesta. Međutim, to samo delom objašnjava rast nejednakosti u prvim godinama tranzicije.
Podaci, nažalost, pokazuju da je 2016. u Srbiji vladala gotovo najveća nejednakost u Evropi. Vrednost koeficijenta iznosi 38,6, što je više nego u svim zemljama EU, ali i Makedoniji. Problematično je i to što 20 odsto najbogatijih ima 9,7 puta veći dohodak nego najsiromašnijih 20 odsto stanovnika. Taj odnos je u Rumuniji, koja takođe ima veliki problem sa nejednakošću, primetno niži i iznosi 8,3. Zapravo, nejednakost u Srbiji je kroz čitavu prethodnu deceniju bila je iznad proseka Evropske unije.
Uzroci ovakvog stanja zasigurno su u vezi sa prirodnom tranzicionog procesa, koji je doveo do gubitka velikog broja radnih mesta. Međutim, to samo delom objašnjava rast nejednakosti u prvim godinama tranzicije.
Nastavak teksta možete pročitati u 57. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
