Stiče se utisak da se isključivo podržavaju ulaganja u industrije koje zahtevaju kvalifikovane radnike sa srednjom stručnom spremom. To ostavlja otvorenim pitanje: gde će se zaposliti visokoobrazovana radna snaga? Naročito ako imamo na umu da broj visokoobrazovanih raste svuda u svetu, pa i u našoj zemlji
Ljudski kapital, odnosno stepen znanja i veština radne populacije je jedan od ključnih elemenata za ekonomski razvoj i napredak. Pored zdravlja i socijalne uključenosti, najznačajniji faktor koji utiče na kvalitet ljudskog kapitala je obrazovanje. Društveni kapital koji „predstavlja odnose, zajedničke vrednosti i razumevanje u društvu, koje omogućavaju pojedincima i grupama da jedni drugima veruju i da zajednički deluju“, kako navodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Rast društvenog kapitala se, takođe, ostvaruje putem obrazovanja i podizanja svesti o izgradnji građanskog društva. Koliko su ova dva pojma bitna za svako društvo, vidi se iz činjenice da najrazvijenije zemlje na svetu ulažu dosta sredstava u društvo znanja, ili ekonomiju znanja i podsticanje građanskog aktivizma. Viši nivo obrazovanja je u pozitivnoj korelaciji sa razvojem demokratije, što opet dovodi do ekonomskog napretka.
Pogledajmo situaciju u Srbiji. U pogledu obrazovnih politika, dominantna politička elita u Srbiji, pokazuje nedostatak vizije i pribegava jednostavnim i populističkim rešenjima, velikim delom usled sopstvenog neznanja, a delom usled uticaja očuvanja društvenih pozicija pojedinaca ili interesnih grupa koje društvenu svest posmatraju kao prepreku za sopstvene poduhvate. Preuzimanje stranih modela često pravi više problema nego koristi društvu. Obrazovanje se posmatra parcijalno, a ne u kontekstu opštegdruštvenog napretka. Uvođenje običnih mera, poput modela dualnog obrazovanja, prikazuje se kao reformski potez, a to je samo jedan metod sticanja znanja u praksi, najviše vezan za srednje stručno obrazovanje.
Stiče se utisak da se isključivo podržavaju ulaganja u industrije koje zahtevaju kvalifikovane radnike sa srednjom stručnom spremom. To ostavlja otvorenim pitanje: gde će se zaposliti visokoobrazovana radna snaga? Naročito ako imamo na umu da broj visokoobrazovanih raste svuda u svetu, pa i u našoj zemlji. Da ilustrujemo, u populaciji od 30 do 34 godina starosti, Srbija ima nešto više od četvrtine osoba sa visokim ili višim obrazovanjem. Strategijom obrazovanja je predviđeno da do 2020. godine udeo visokoobrazovanih u ovoj populaciji bude 38,5 procenata, što je približno proseku zemalja EU, a kasnije bi trebalo da dostigne cifru od 40 procenata. Imajući u vidu odsustvo društvenog dijaloga o ovoj temi, kao i prikrivanje trenutnog stanja, nadamo se da ovaj trend opstaje.
Nastavak teksta možete pročitati u tridesetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
