Cilj je stabilno snabdevanje gorivom
MOL grupa prisutna je u Srbiji pune dve decenije. Za to vreme, kompanija se razvila u jednog od vodećih učesnika u trgovini naftnim derivatima, ali se kao i svi ostali, u poslednjih nekoliko godina suočava s...
Jedan
od šest zadataka koji čekaju novu vladu jeste borba protiv korupcije.
Imajući u vidu da je u poslednjih godinu i po dana to bila, čini se,
lična misija lidera Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, da li
očekujete da će ta borba da se nastavi jednakim ili čak i većim
intenzitetom?
Veoma je teško prognozirati jer kao i
u drugim poljima, gde su najavljene teške i bolne reforme, nema
konkretnih mera koje će biti donete kako bi borba protiv korupcije bila
efikasnija. Pre dve godine tadašnja vlada je predstavila svoj koalicioni
sporazum, koji je predviđao pojedine mere u borbi protiv korupcije, ali
ni tada nisu bile dovoljno razrađene. Videli smo pokretanje postupaka
koji su bili zaostali iz prethodnog perioda i sve to je očigledno
činjeno zahvaljujući, najblaže rečeno, podsticajima izvršne vlasti,
odnosno Aleksandra Vučića kao koordinatora službi bezbednosti i ujedno
koordinatora Vlade za borbu protiv korupcije. To je represivna strana
borbe protiv korupcije kod koje je očigledno bilo promena. Problem je
što ni u jednom trenutku nije bila sistemskog karaktera. Ništa se nije
promenilo u ustrojstvu pravosudnih organa, nije bilo čak ni personalnih
promena. Jedino što smo imali na delu jeste, uslovno rečeno, novi
mehanizam političkog uticaja koji je očigledno išao u pravcu da se neke
istrage sprovedu, a ranije je verovatno taj politički uticaj išao u
pravcu da se one ne sprovode, ili da se zaustave. Čitava ta atmosfera
doprinela je i smanjenju korupcije na neki način. Došlo se u situaciju
da ima više straha i neizvesnosti kod onih koji su u prilici da
zloupotrebe položaj. Oni sada ispituju teren, čekaju da vide dokle mogu
da idu. Ta atmosfera nesigurnosti dolazi nakon poteza Aleksandra Vučića i
to je pozitivan efekat.
u drugim poljima, gde su najavljene teške i bolne reforme, nema
konkretnih mera koje će biti donete kako bi borba protiv korupcije bila
efikasnija. Pre dve godine tadašnja vlada je predstavila svoj koalicioni
sporazum, koji je predviđao pojedine mere u borbi protiv korupcije, ali
ni tada nisu bile dovoljno razrađene. Videli smo pokretanje postupaka
koji su bili zaostali iz prethodnog perioda i sve to je očigledno
činjeno zahvaljujući, najblaže rečeno, podsticajima izvršne vlasti,
odnosno Aleksandra Vučića kao koordinatora službi bezbednosti i ujedno
koordinatora Vlade za borbu protiv korupcije. To je represivna strana
borbe protiv korupcije kod koje je očigledno bilo promena. Problem je
što ni u jednom trenutku nije bila sistemskog karaktera. Ništa se nije
promenilo u ustrojstvu pravosudnih organa, nije bilo čak ni personalnih
promena. Jedino što smo imali na delu jeste, uslovno rečeno, novi
mehanizam političkog uticaja koji je očigledno išao u pravcu da se neke
istrage sprovedu, a ranije je verovatno taj politički uticaj išao u
pravcu da se one ne sprovode, ili da se zaustave. Čitava ta atmosfera
doprinela je i smanjenju korupcije na neki način. Došlo se u situaciju
da ima više straha i neizvesnosti kod onih koji su u prilici da
zloupotrebe položaj. Oni sada ispituju teren, čekaju da vide dokle mogu
da idu. Ta atmosfera nesigurnosti dolazi nakon poteza Aleksandra Vučića i
to je pozitivan efekat.
A šta bi bio negativan efekat?
Većina poteza nije rađena
institucionalno ili to što institucionalni aranžman dolazi post festum –
kada se realizuje nešto što je očigledno bio plod političke volje. To
je opasno, ne samo zato što se navodi da je neka vrsta političkog
progona, može biti opasno i sa stanovišta valjanosti istraga i suđenja.
Da li su svi dokazi prikupljeni prema zakonu, da li su prikupljeni od
strane ovlašćenih organa, ili je u tome učestvovao neko ko ne bi smeo?
Na strani prevencije, bilo je problema. Donet je novi zakon o javnim
nabavkama, koji je dao neka dobra rešenja, ali se ne primenjuje u
potpunosti. Imali smo Zakon o javnim preduzećima koji se pokazao kao
potpuni neuspeh, i konačno – imamo nastavak loše prakse kada je reč o
političkim postavljenjima u javnim službama i javnim preduzećima, kao i
velike netransparentnosti u pogledu donošenja odluka, posebno kad je
reč o saradnji sa stranim investitorima.
institucionalno ili to što institucionalni aranžman dolazi post festum –
kada se realizuje nešto što je očigledno bio plod političke volje. To
je opasno, ne samo zato što se navodi da je neka vrsta političkog
progona, može biti opasno i sa stanovišta valjanosti istraga i suđenja.
Da li su svi dokazi prikupljeni prema zakonu, da li su prikupljeni od
strane ovlašćenih organa, ili je u tome učestvovao neko ko ne bi smeo?
Na strani prevencije, bilo je problema. Donet je novi zakon o javnim
nabavkama, koji je dao neka dobra rešenja, ali se ne primenjuje u
potpunosti. Imali smo Zakon o javnim preduzećima koji se pokazao kao
potpuni neuspeh, i konačno – imamo nastavak loše prakse kada je reč o
političkim postavljenjima u javnim službama i javnim preduzećima, kao i
velike netransparentnosti u pogledu donošenja odluka, posebno kad je
reč o saradnji sa stranim investitorima.
A uz
sve to imamo utisak u javnosti da je korupcije manje. Da li je to zato
što se o njoj više priča, što su hapšenja svakodnevna, ili ima
konkretnih efekata u praksi?
sve to imamo utisak u javnosti da je korupcije manje. Da li je to zato
što se o njoj više priča, što su hapšenja svakodnevna, ili ima
konkretnih efekata u praksi?
Indeks percepcije korupcije
Transparentnosti pokazuje da se korupcija blago smanjila. To je, ipak,
samo percepcija. Sve i da je percepcija idealna, to nije nešto što je
presudno. Presudan je realan učinak na terenu – da li je korupcije
zaista manje, da li se više istražuje ili ne. Istraživanja su pokazala
da postoji veće poverenje građana u to da se situacija razvija u dobrom
pravcu i da Vlada dobro radi posao. Međutim, ona pitanja koja se tiču
podmićivanja po konkretnim oblastima, pokazala su da uopšte nema bitnih
promena nabolje.
Transparentnosti pokazuje da se korupcija blago smanjila. To je, ipak,
samo percepcija. Sve i da je percepcija idealna, to nije nešto što je
presudno. Presudan je realan učinak na terenu – da li je korupcije
zaista manje, da li se više istražuje ili ne. Istraživanja su pokazala
da postoji veće poverenje građana u to da se situacija razvija u dobrom
pravcu i da Vlada dobro radi posao. Međutim, ona pitanja koja se tiču
podmićivanja po konkretnim oblastima, pokazala su da uopšte nema bitnih
promena nabolje.
4. Koje su to slabe tačke za korupciju?
Zdravstvo, pravosuđe, policija… U
zavisnosti od toga koga pitate, takav ćete i odgovor da dobijete gde je
korupcije najviše. Naravno da će ljudi isticati najviše zdravstvo, jer
sa njim se najveći broj građana i susreće. Tu, na terenu, stanje se
veoma malo menjalo u dužem periodu.
zavisnosti od toga koga pitate, takav ćete i odgovor da dobijete gde je
korupcije najviše. Naravno da će ljudi isticati najviše zdravstvo, jer
sa njim se najveći broj građana i susreće. Tu, na terenu, stanje se
veoma malo menjalo u dužem periodu.
Nastavak teksta možete pročitati u desetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
