Poremećaj bez popravke

Narcis se hrani tuđim emocijama, pažnjom i iznad svega divljenjem. U pažnju spada i tzv. negativna pažnja, dakle kritika i neodobravanje. Pažnja je bilo kakvo bavljenje narcisom. Da bi se neutralisao, narcisa je najbolje izolovati, tj. ograditi se od njega. Jasno dati do znanja da naše vrednosti nisu iste i da nas njegove izjave i razmetanja ne fasciniraju, ali da nas ni ne užasavaju. Najviše mu smeta kad ga stavite na „ignore“

Pandemija korone traje, a medicina je danas, srećom, daleko razvijenija nego na primer u srednjem veku, kada su epidemije, kao na primer kuga, odnosile milionske žrtve i desetkovale ljudsku populaciju. Tadašnje generacije nisu imale pojma u čemu je problem, pa dakle ni kako da sa njim izađu na kraj.

Sa druge strane čini se da smo mi kao ljudska vrsta u celini (a neke lokalne zajednice više nego druge) u psihološkom smislu i što se nivoa otpornosti na psihološke „viruse“ tiče, još uvek negde na nivou srednjovekovnih ljudi. Ako se osvrnemo na svoju (opšteljudsku) ratovima bogatu istoriju, onda uviđamo da stalno imamo neke sukobe u kojima milioni ljudi stradaju kao žrtve drugih ljudi. Pri tome ljudi nisu mikroskopska bića kao virusi. Zbog čega smo onda tako „slepi“ za psihološke viruse?

Što se današnjice tiče, sreća u nesreći je što za razliku od srednjeg veka, ipak postoje ljudi sa znanjem i iskustvom u nošenju sa psihološkim „virusima“. Nesrećna okolnost je što je popularnost psihologije, tj. stepen upućenosti tzv. prosečnog ili običnog građanina u psihološke fenomene, na vrlo niskom nivou. Ovaj fenomen nije karakterističan samo za Srbiju. Čak i na tzv. razvijenom Zapadu, još uvek nije zaživela praksa masovnijeg psihološkog „opismenjavanja“ stanovništva. Ovaj tekst ima za cilj da napravi jedan mali iskorak u tom pravcu. 

Šta su psihički poremećaji? Ukratko, to su takvi oblici ponašanja i/ili subjektivnog doživljavanja (npr. mišljenja i osećanja) koji izazivaju patnju i bol i koji su disfunkcionalni. Mada većina psihičkih poremećaja nanosi štetu i bol samoj osobi koja od njih pati, jedan mali broj poremećaja je bolniji za okruženje obolelog nego za samu osobu sa poremećajem. U ovom tekstu ćemo se baviti upravo tom manjinskom grupom poremećaja. Zašto? Zato što je cilj da kažemo nešto o „virulentnosti“, dakle potencijalnoj šteti koju neki pojedinci, pored ostalog i zbog svojih psihičkih poremećaja, mogu naneti svom okruženju (užem i širem). 

Klaster B poremećaja ličnosti

Iskustava iz kliničke prakse pokazuju da su poremećaji od kojih okruženje obolelog najviše pati, po pravilu poremećaji koji spadaju u tzv. klaster B poremećaja ličnosti (bazirano na klasifikaciji mentalnih poremećaja DSM5). U ovaj klaster spadaju: antisocijalni poremećaj ličnosti, narcistički poremećaj ličnosti, granični/borderlajn poremećaj ličnosti i histrionički poremećaj ličnosti. Od ova četiri spomenuta poremećaja, najveću potenciju „virulentnosti“, tj. najrazorniji i najširi radijus nepovoljnog uticaja na okruženje ima narcistički poremećaj ličnosti i to specifično kada se radi o širem okruženju (radnoj organizaciji i slično), pa ćemo ga zato ukratko skicirati. Treba naglasiti da govorimo uopšteno, u statističkim kategorijama, jer je svaka pojedinačna osoba i njeno okruženje priča za sebe. Pojedinačnim slučajevima, tj. konkretnim osobama, što se psihodijagnostike tiče, nije mesto u novinskim člancima, niti u bilo kakvoj javnoj publikaciji. 

Dakle, narcistički poremećaj ličnosti karakterišu: preteran/”prenaduvan” osećaj lične vrednosti, moći, značaja, superiornosti, odnosno arogancija; jaka potreba za divljenjem drugih, tj. prepoznavanjem njegove ili njene izuzetne vrednosti i značaja; nedostatak empatije, tj saosećanja za druge; instrumentalni odnos prema drugima (drugi nije vrednost za sebe nego je sredstvo da se dostigne lični cilj i zadovolje lične potrebe); često osećanje zavisti i utisak da ona/on zaslužuje više i bolje od drugih; povređenost i bes kada ne dobija ono što očekuje i sklonost da se sveti; sklonost da kažnjava, kinji, ponižava; fantazmatska zaokupljenost temom superiornosti, uspeha, popularnosti, izuzetnosti i jaka bol i povređenost kada okruženje to ne potvrdi. Ako treba da se sažme, okosnica narcisoidne ličnosti (u daljem tekstu skraćeno – narcis) je briga da se potvrdi i održi grandiozna/naduvana predstava sebe, ili tzv grandiozni self. Narcis je spreman da žrtvuje mnogo toga, ako ne i sve, da bi održao tu nerealnu i prenaduvanu predstavu o sopstvenoj ličnosti. Iz prethodnog opisa je razumljivo zašto je ovaj poremećaj dobio naziv po starogrčkom Narcisu koji je, kako mit kaže, umro od zaljubljenosti u svoj sopstveni odraz u vodi.

Atak narcisa na okruženje

Šta narcis radi sa svojim okruženjem? Osoba sa narcističkim pormećajem ličnosti ima pre svega potrebu da održi svoju superiornost u odnosu na druge. Bilo šta ili ko da se ispreči, izazvaće bes i reakciju odmazde. Takođe, s obzirom da narcisu nedostaje saosećanje, neće mu biti problem da manipuliše ljudima ne bi li dobio ono što želi. Uz sociopate i psihopate, narcisi su takođe osobe sa manjkom savesti, pri čemu narcisima manjka prvenstveno empatija, tj. saosećanje sa drugima.

Kako da prepoznamo narcističku manipulaciju, tj. neiskreno ponašanje usmereno ka postizanju ličnog cilja, a na našu štetu? Na emotivnu manipulaciju može da ukaže na primer sledeće: laganje, nesaglasnost onog što neko govori i što radi, ciljanje ličnih slabosti druge osobe (na primer u diskusiji), presija/urgencija da odluku donesemo brzo, prenebregavanje logike i apelovanje na naše emocije, izvrtanje značenja onog što smo rekli/manipulisanje našim iskazom, nemogućnost da se iznesu racionalna objašnjenja svojih postupaka (verbalno “migoljenje”, “muljanje”), okupljanje pristalica oko sebe/ stvaranje klanova/opanjkavanje iza leđa, površno/”providno” šarmiranje sagovornika, apelovanje na ono što nas povezuje (“podvlačenje pod kožu”) tj. apelovanje na prisnost u kontaktu. Poslednja dva (šarmiranje i prisnost) imaju za cilj da spustimo “gard” tj da se otvorimo narcisu i da upadnemo u njihovu klopku, posle čega nas koristi za svoj cilj.

Vidimo šta radi Korona kada uđe u zajednicu. Ali šta radi narcis kada se uvuče u zajednicu kao na pr. u neki radni kolektiv? Šta se tipično dešava sa ljudima u okruženju osobe sa narcističkom ličnošću? “Virulentni” potencijal narcisa pre svega zavisi od faktora moći, tj od toga koju poziciju on/ona zauzima u organizaciji. Što je na višoj, moćnijoj poziciji, utoliko je njegova toksičnost veća. U prethodnom delu smo naveli tipične postupke manipulacije narcisa.

Automatska reakcija relativno zdrave osobe na manipulaciju (ukoliko je manipulacija prepoznata) je jako osećanje ljutnje i neverice. Kada nas neko laže i “maže”, naša prva reakcija je da se tome suprotstavimo i da očekujemo da će svako, uključujući i samog narcisa, uvideti da to nije u redu. Ljudi tipično ulažu mnogo energije u to da činjenicama i argumentima dokažu da narcisovo ponašanje nije u redu, da je nemoralno i neetično. Međutim, narcis ne deli takav vrednosni sistem i nema takva uverenja. Narcis nema osećaj da je to što radi pogrešno. On/ona zaista veruje da zaslužuje poseban tretman. Sve što mu se ispreči je nepoželjno i neopravdano, iz njegove perspektive. Sve argumente i činjenice koje kao loptu bacimo u njegovom pravcu, on će okrenuti protiv nas, iskriviti ih i hitnuti ih u naše lice.

Nakon duže izloženosti i “rvanja” sa “logikom” narcisovog funkcionisanja, kod većine ljudi javiće se simptomi tzv. emocionalnog izgaranja, takozvani “burn out”. Burn out se očituje u apatiji, gubljenju elana i demoralisanosti, osećanju otuđenosti i nezainteresovanosti, umoru i iscrpljenosti, ciničnom stavu prema životu i budućnosti. Kada narcis preuzme kontrolu, onda će takvu organizaciju ili zajednicu gledati da napusti svako ko to može, a oni koji ostaju često pribegavaju tehnici samozavaravanja ili racionalizacije. Racionalizacija je vrsta mentalne odbrane, kojom ljudi pokušavaju da održe psihički balans tako što izvrću realnost i traže opravdanja za, u ovom slučaju, destruktivna ponašanja narcisa.

Ljudi izvrću realnost onda kada ih ona jako ugrožava, a nemoćni su da je promene. Tako će neki ljudi pribegavati samozavaravanju da je narcis zaista dobronameran i super-sposoban, jer će na taj način očuvati nekakav, naravno lažni i nerealni, unutrašnji mir.

Koja osobe će lakše, a koje teže, podlegnuti manipulaciji, zavisi od mnogo faktora. Navešćemo samo neke: stepen objektivne zavisnosti od narcisa/tj. stepen zarobljenosti u toj relaciji, inteligencija i obrazovanje (inteligentniji i obrazovanjiji po pravilu brže proziru manipulaciju), stepen psihološke zrelosti uopšte i upoznatosti sa fenomenom narcističkog poremećaja, umreženost odnosno podrška okruženja, postojanje ili nepostojanje nadređenih instanci (na primer društvenih institucija i sudstva) koje mogu da zaštite žrtvu u slučaju da napad i odmazda narcisa eskalira, itd.

Mere prevencije

Kako na individualnom i kolektivnom nivou možemo da se zaštitimo od prodiranja i širenja “virusa” narcizma? Prva i najbolja mera je razvijanje psihološkog “imuniteta”. Tu bi spadalo opšte psihološko prosvećivanje. Hiljadama godina i još uvek vredi onaj stari savet uklesan na hramu u Delfima: “upoznaj samog sebe”. Poznavanje sebe i drugih, razumevanje naše ljudske prirode i učenje korisnih psiholoških veština je najvrednija, a tako često zapostavljena, životna investicija.

Ali šta da radimo ako nas je virus već “napao” i ušao u sistem? Kao i sa koronom, borba može imati neizvesan ishod. Šta pomaže? Narcis se hrani tuđim emocijama, paznjom i iznad svega divljenjem. U pažnju spada i tzv. negativna pažnja, dakle kritika i slično. Pažnja je bilo kakvo bavljenje narcisom. Da bi se neutralisao, narcisa je najbolje izolovati, tj ograditi se od njega/nje. Jasno dati do znanja da naše vrednosti nisu iste i da nas njegove/njene izjave i razmetanja ne fasciniraju, ali da nas ni ne užasavaju. Treba ostati pribran, smiren, nefasciniran, pod kontrolom, jasan i dosledan u akciji. Treba raditi na ličnim ciljevima i ličnom sistemu vrednosti i jasno dati do znanja narcisu da se naš sistem vrednosti razlikuje od njegovog.

Lana Engel, psiholog MSc, ACT terapeut

Psihološka pomoć i trening psiholoških veština online https://diaid.nl/