Poreske olakšice za male proizvođače

Zanatska proizvodnja piva počela je da se razvija u Srbiji pre nekoliko godina i trenutno na tržištu postoji dvadesetak malih pivara. Najveći udeo na svetu u proizvodnji „craft“ piva ima američko tržište, na kojem zanatsko pivo postoji već trideset godina 

Kao novi način proizvodnje u Srbiji, zanatsko pivarstvo još nije regulisano pravilnicima i zakonima. Zato je formirano Udruženje zanatskog pivarstva u cilju da država prepozna male proizvođače piva i pomogne im snižavanjem akciza.

Da se zanatska proizvodnja polako vraća u modu potvrđuje sve veći broj preduzetnika koji su u poslednje vreme „kliknuli“ start za uigravanje na biznis stazi. Među njima su i osnivači porodičnog biznisa, Kosara i Branimir Melentijević, koji su uložili novac u greenfield investiciju i otvorili pivaru na Kosmaju u kojoj se pivo pravi po zanatskoj recepturi. Poslednjih nekoliko godina zanatsko pivarstvo je tek počelo da se razvija u Srbiji, dok se na američkom tržištu „craft“ pivo proizvodi već tri decenije. Prema njihovoj proceni, na domaćem tržištu postoji potencijal za razvoj malih pivara koje imaju perspektivu, a njihov način proizvodnje je, kako kažu, jedinstven na domaćem tržištu. 

Godišnje proizvedu oko 200.000 litara piva i izvoze u 15 zemalja: u Rusiju, Dansku, Englesku, Nemačku, Belgiju, Holandiju, Slovačku, Poljsku i zemlje na Balkanu. Na domaćem tržištu, najveći problem koji ozbiljnije remeti njihovo poslovanje je kašnjenje sa naplatom jer često kupci ne plaćaju redovno, a dešava se da im nikad ne plate. 

Vlasnici pivare kažu da postoje pokušaji i inicijative da se promoviše zanatsko pivarstvo i ukazuju da su izloženi jednakom poreskom tretmanu kao i velike pivare i da bi kao mali proizvođači trebalo da plaćaju niže akcize. 

Nova ekonomija: Za jednu greenfield investiciju potrebna su ozbiljnija ulaganja, ali koliko je potrebno novca da se otvori jedna pivara manjeg kapaciteta? 

Branimir Melentijević: Zgrada gde se nalazi naša proizvodnja ima 1.400 kvadrata i još nije u potpunosti završena, samim tim potrebna su nam bila značajna ulaganja. Ali, jedna mala pivara može da se otvori i sa desetak hiljada evra, sve zavisi od kapaciteta sa kojim je neko odlučio da započne proizvodnju.

Kosara Melentijević: Opremu smo nabavili iz Italije, imamo deo za proizvodnju i deo za degustaciju koji uskoro treba da bude završen. Pivaru smo otvorili 2014. godine i pre nego što smo počeli, na domaćem tržištu su postojale  firme koje su se bavile zanatskom proizvodnjom piva, ali ne na isti način na koji mi to radimo. Oni su se držali nekih tradicionalno nemačkih stilova, dok naši stilovi proizvodnje nisu bili ranije zastupljeni u Srbiji.  

NE: Pošto zanatsko pivarstvo nije razvijeno u Srbiji, uvek je rizično počinjati nešto novo ako već neko nije pokušao, jer se ne zna kako će tržište reagovati i  takvi potezi deluju pomalo neoprezno. Da li vam je zbog toga na samom početku bilo teško?  

Kosara M: Bilo je rizično jer ako nešto ne postoji na tržištu možda i nema potrebe za tim. Ali, pre otvaranja imali smo pripremni period dok se pivara gradila i tada smo radili promocije i ispitivanje tržišta i delili pakete sa pivom da bismo upoznali potrošače sa novim proizvodom. Craft pivo se razlikuje po sastojcima u odnosu na komercijalno, koriste se različite sirovine i intenzivnije arome. Šest meseci pre početka proizvodnje otvorili smo i prodajni prostor na Dorćolu i testirali smo nove ukuse i videli da su potrošači dobro reagovali.

Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija